НЕМЕНЛИВИТЕ ИЗРАЗИ ВО КНИЖЕВНИОТ ПРЕВОД ОД ПОЛСКИ НА МАКЕДОНСКИ ЈАЗИК

Автори

  • Лидија Танушевска Ss. Cyril and Methoduis University, Skopje , Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје

ДОИ:

https://doi.org/10.37834/JCP1920049t

Клучни зборови:

неменливи изрази, модуланти, терминологија, превод, еквиваленти

Апстракт

Во овој труд се разгледуваат неменливите зборови и изрази како модифи­катори на значењето на текстот. Се служиме со полскиот термин модулант и класификацијата на модулантите според М. Гроховски, затоа што терминот е прифатен во полската наука за преводот како заеднички за единици од рамништето на текстот, чија категоријално-граматичка природа е разнородна: од традиционалните партикули, генетичките прилози, некои заменки, често­пати и предлози, па дури и до интенционални сврзници, како и цели јазични фрази. Анализата се заснова на примери од полски книжевни дела и нивните еквиваленти во македонскиот превод, односно на разликите во преводот врз основа на значенските нијанси што ги внесуваат модулантите. Тие се инте­ресни во поглед на преводот, бидејќи внесуваат нијанси во значењето на текстот, како на пример,  логичка валоризација, модална оцена, вмешаноста на гово­рителот во содржината на текстот и сл. Јазичните еквиваленти не се секогаш функционално соодветни на дополнителните значенски нијанси, па затоа се појавуваат разлики во преводот. Тие разлики произлегуваат поне­ко­гаш поради употребата на функционално несоодветни еквиваленти, а поне­ко­гаш и поради испуштањето на овие „факултативни“ елементи, што се должи на погрешното традиционално лингвистичко сфаќање дека се небитни за текс­тот. Анализата има цел да го покаже токму спротивното, односно дека тие се важни за текстот и, особено, за преводот.

Референци

Аризанковска, Л. (2007). Од семантиката и синтаксата на дел од словенечките и македонските партикули. Скопје: Филолошки факултет „Блаже Конески“.

Бужаровска, Е. и Митковска, Л. (2017). Апрехенсивните говорни чинови во македонскиот јазик. Македонски јазик, LXVIII: 121-130.

Кусевска, М. (2014). Улогата на па како адверсативен дискурсен маркер. Македонски јазик, LXV: 253-264.

Минова-Ѓуркова, Л. (1994). Синтакса на македонскиот стандарден јазик. Скопје: РАДИНГ.

Танушевска, Л. (2010). Анализа на преводните текстови од полски на македонски јазик (од аспект на теоријата на превод). Докторска дисертација. Скопје: Филолошки факултет „Блаже Конески“.

Танушевска, Л. (2018). За неколку полски модуланти и за нивното значење во текстот на книжевниот превод. Во Годишен зборник на Филолошкиот факултет книга 43-44: 237-253. Скопје: Филолошки факултет „Блаже Конески“.

Шокларова-Љоровска, Г. (2005). Значењето непосредна претходност во македонскиот, српскиот и полскиот јазик. Научна дискусија, 31: 439-446.

Шокларова-Љоровска, Г. (1993). Кон полифункционалноста на некои сврзнички предикати во македонскиот и во полскиот јазик. Научна дискусија, 19: 115-124.

Grochowski, M. (1986). Polskie partykuły. Składnia, semantyka, leksykografia. Wrocław: PAN/ IJP, Ossolineum.

Grochowski, M., Kisiel, A., Żabowska, M. (2014). Słownik gniazdowy partykuł polskich. Kraków: Polska Akademia Umiejętności.

Grochowski, M., Kisiel, A., Żabowska, M. (2018). Zasady opisu jednostek funkcyjnych w WSJP PAN. In Wielki słownik języka polskiego PAN. Geneza, koncepcja, zasady opracowania, 191-203. Kraków: Polska Akademia Umiejętności.

Jodłowski, S. (1976). Podstawy polskiej składni. Warszawa: Państwowe Wydawnictwo Naukowe.

Pawelec, A. (2000). Modulanty a przekład. In Mała encyklopedia przekładoznawstwa, Wydanie I. 140-144. Częstochowa: Wydawnictwo Wyższej Szkoły Języków Obcych i Ekonomii Edukator.

Topolińska, Z. (red.). (1984). Gramatyka współczesnego języka polskiego. Składnia. Warszawa: Państwowe Wydawnictwo Naukowe.

Преземања

Објавено

2019-12-19

Издание

Секција

Лингвистика

Како да се цитира

“НЕМЕНЛИВИТЕ ИЗРАЗИ ВО КНИЖЕВНИОТ ПРЕВОД ОД ПОЛСКИ НА МАКЕДОНСКИ ЈАЗИК”. 2019. Journal of Contemporary Philology 2 (2): 49–63. https://doi.org/10.37834/JCP1920049t.