SLOBODAN TIŠMA, UMETNIK U PRVOM LICU

Аннотация

Rad je zamišljen kao primer čitanja književnosti koja nastaje kao romantizovana dokumentacija „nevidljive“ umetničke prakse, odnosno, umetnosti koja teži da se izjednači sa životom. Umetnost novosadskog kruga (Vladimir Kopicl, Slobodan Tišma, Miroslav Mandić, Božidar Mandić, Vojislav Despotov, Judita Šalgo, Mirko Radojičić i drugi) primer je oslanjanja konceptualnih i „siromašnih“ praksi (arte povera) na dokumentarnu snagu književnosti. Međutim, neobičnost ove književnosti nije sadržana samo u njenoj sposobnosti da konzervira „nevidljive“ umetničke prakse. Ono što joj je svojstveno jeste jedan novi tip pripovedača i junaka, a to je „umetnik u prvom licu“, umetnik koji upravo „radi“ pred čitaocem, izvodi literarni performans. U ovom slučaju, „umetnik u prvom licu“ jeste Slobodan Tišma.