ЧОВЕК С МАНСАРДЕ МОМЧИЛА МИЛАНКОВА ИЛИ СЛИКА СТВАРНОСТИ У РОМАНУ КЛУПА НА КРАЈУ СВЕТА
Ključne riječi:
Момчилo Миланков, Клупа на крају света, нови роман, филм ноар, филмови „црног таласа“, петпарачки криминалистички романи, критика стварности, семантика могућих световаSažetak
У раду смо настојали да скренемо пажњу на значај романа Клупа на крају света (1964), у ком је дошло до изражаја умеће аутора да конструише фикционални свет на темељу естетичких, културних и стварносних феномена времена у коме тај роман настаје: новог романа, филма ноар, филмова „црног таласа“ у југословенској кинематографији, тривијалне књижевности – петпарачких криминалистичких романа, југословенске социјалистичке стварности шездесетих година прошлог века, на једној страни, а на другој – класичних уметничких остварења, од Злочина и казне Ф. М. Достојевског до Хичкокових филмова и, бар једним делом, романа Контрапункт живота Олдоса Хакслија и егзистенцијалистичке филозофије и књижевности. Сходно томе, Миланковљев човек с мансарде из романа Клупа на крају света указује нам се обликован не толико као продукт модерне урбане отуђености и сопствене безначајности и безличности малог службеника (како га је критика до данас углавном тумачила) колико као резултат пишчеве интенције да, у хичкоковском маниру, психолошки уверљиво обликује лик пасионираног читаоца криминалистичких романа који постаје њихова нехотична жртва. Осим тога, настојали смо да покажемо и колико је слика света у роману окренута ка критици социјалистичке стварности шездесетих година прошлог века, блиској оној коју оличавају филмови такозваног „црног таласа“ у југословенској кинематографији. Самим тим, полазећи од семантике могућих светова, указали смо на полифону структуру романа Клупа на крају света, који у себи хибридно уједињује криминалистички жанр са социјалним, психолошким, и егзистенцијалистичким темама и мотивима.
Preuzimanja
Preuzimanja
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
