ПОСТЕКСПЕРИМЕНТАЛНО И ПОСТМОДЕРНО: РАСПРАВА О ТРАНСФОРМАЦИЈИ И НОВОЈ УЛОЗИ АВАНГАРДНОГ КЊИЖЕВНО-ЈЕЗИЧКОГ ЕКСПЕРИМЕНТА
Ključne riječi:
постекспериментална књижевност, постмодернизам, књижевно-језички експеримент, историјске авангарде, неоавангардеSažetak
Полазећи од тезе изложене у полемичком есеју „посвета традицији. аспекти постексперимeнталне књижевности“ (1975), који потписују Рајнхард Присниц и Мехтхилд Рауш, у овом раду се истражује питање улоге експериментализма у авангардној, постмодерној и савременој књижевној продукцији. Након што су историјске авангарде пионирски отпочеле експериментална књижевно-језичка истраживања, која су потом продубљена са неоавангардама, наредни књижевни модус, постекспериментално, појављује се као она текстуална пракса која примењује различите језичко-експерименталне технике, али тек као пуко средство и инструмент у служби традиционалних књижевних и наративних форми. Са тог становишта, одредница постекспериментално може се разумети као синоним за постмодернизам – термин који Присниц и Раушова не употребљавају – уколико се постмодернистичка поетика аналогно дефинише као својеврсна синтеза авангардистичког експеримента и повратка нарацији и конвенционалним жанровским облицима: префикс пост тада има сродну улогу код оба појма, и означава слабљење раније радикалних, модернистичких и авангардних позиција. Према томе, иако није у целости поништен нити напуштен, експериментализам нема више своју изворну авангардну аутономију и независност, већ је најчешће подређен класичним књижевним концептима као што су заплет и карактеризација. Постекспериментална и постмодерна књижевност, стога, деле заједничку одлику пацификовања и деконтекстуализовања експерименталних метода и техника, па тако питање о томе ко ће, у овом сукобу између авангардно-радикалног и традиционално-конвенционалног однети превагу, постаје готово етичко, односно политичко питање – питање политике књижевности.
Preuzimanja
Preuzimanja
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.