ТИПСКИ И АТИПИЧНИ СТАРЦИ СРПСКЕ УСМЕНЕ ЕПИКЕ
Ključne riječi:
епска песма, лик, старац, тип, индивидуализација, мит, обред, статусSažetak
Основна намера овога рада јесте да покаже у оквиру којих делокруга и на који начин се реализују ликови епских стараца. Грађу на којој је истраживање спроведено чини лајпцишко издање Вукових збирки (СНП II–IV), чему је придружено Државно издање (СНП VI– IX), као и записи Вука и његових сарадника из тзв. рукописног издања (СНПр II–IV). Праћен је начин епске стилизације старог јунака у дијахроној перспективи, уз консултовање Богишићеве (Богишић, 2003) и Пантићеве збирке (Пантић, 2002), као Ерлангенског рукописа (ЕР). За потребе рада функционализоване су компаративно-типолошка и структурално-семиотичка метода. Исходи истраживања показују да се епски старац реализује двојако – од типског до атипичног – или као часна старина, врховни ауторитет и мудрац, односно „стари вук“, или на скали негативне карактеризације – као властољубиви слабић, с непримереним материјалним или сексуалним апетитима. Сложеност и слојевитост епских стараца показују и различити митски, обредни и социјални елементи, који, саображени представи колектива о датој историјској епоси у коју се дати ликови ситуирају, као и поступцима епске стилизације, граде неке од најпрепознатљивијих фигура српске усменопоетске галерије.
Preuzimanja
Preuzimanja
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
