ДИЈАХРОНИЈА ЕПСКОГ МОДЕЛА: „УДАР ХАЈДУКА НА СВАТОВЕ“
Кључне речи:
усмена епика, иницијација, свадба, сижејни модели, хајдуци, простор, гораАпстракт
У раду се у дијахроном луку, од најстаријих бележења усмене епике на простору Балкана (Ерлангенски рукопис, оквирно настао у трећој деценији XVIII века; Богишићев зборник, који обједињује рукописне записе с Јадранског приморја од краја XVII до друге половине XVIII века – па до објављених збирки и рукописне заоставштине Вука Караџића, те Пјесмарице Симе Милутиновића Сарајлије) прати трансформација архаичног модела „пресретање сватова у гори“ у сижејни образац „удар хајдука на сватове“, као и процес идеализације ликова хајдука у временској перспективи. Указује се, такође, на дивергенцију истоветног епског обрасца у зависности од типа протагониста (хајдуци – ускоци), што се тумачи епским доменима хајдука наслеђеним од демонских бића која настањују гору и господаре њоме.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Philological studies © 2019. This work is licensed under a Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License