GRAFIČNO-PRAVOPISNA PREDSTAVITEV SUPRASELJSKEGA ZBORNIKA V LUČI KOPITAREVEGA PREPISA IZ 1838–1840
Клучни зборови:
Codex Suprasliensis (Codex of Retko), tenth/eleventh-century Old Church Slavic Cyrillic manuscript, early Cyrillic: upright calligraphic uncial script, geometrical-woven ornament type with plant motifsАпстракт
The Codex Suprasliensis—the largest Old Church Slavic Cyrillic manuscript—is a priceless asset in three European national libraries today: in the manuscript collections of the National and University Library in Ljubljana (the first 118 sheets), the Russian National Library in St. Petersburg (16 sheets), and the largest part, 151 sheets, in the National Library in Warsaw. In the Kopitar Collection of Slavic Codices, part of the National and University Library Manuscript Collection in Ljubljana, immediately following the aforementioned Ljubljana portion of the manuscript is what is known as the Kopitar Transcription of the Entire Codex Suprasliensis, which this great Slovenian Slavic specialist created between 1838 and 1840. The transcription is written in cursive Cyrillic, in rather small handwriting, but it preserves the visual image of the manuscript: the form of the column, the same line length, and all abbreviations and supralinear marks. On the edges of the text (left and right) are his comments about errors, the paleographic and orthographic characteristics of the manuscript, special linguistic aspects, interesting features, and so on. Kopitar’s manuscript marks the special use of certain graphemes; for example, ®, -, ¦, and ª, the older form of č (]), c (ч), and psi (¤), the majority of Cyrillic ligatures at the end of lines, spellings with э instead of ˙, the presence or absence of epenthetic l, and so on. The manuscript is written in an early form of Cyrillic and so quite a few graphemes have an archaic form. These clearly include the graphemes for c and č: the first is written in the Codex Suprasliensis (without any kind of shift of the lower stem to the right) entirely within a linear system (ч), whereas the form of the second is created from the first by simply shifting the lower stroke to the middle of the “cup” (]). Older forms include jat, whose stem does not extend up out of the line, but maintains the same height as the other characters in the text (ý), i (ˇ) as opposed to later (и), omega with a high middle line (w), and psi in the form of a cross (¤). The other characteristic Greek graphemes are, as expected, used for spelling foreign words and indicating numerical values (e.g., » and ż); only izhitsa (y) is also found in spellings of native words (with the phonetic value u or ′u). The codex is characterized by the use of graphemes for *ę: ® is frequent after consonants and - after vowels and at the beginning of the word, whereas the prejotated vowels (Ş and ¦) appear only sporadically. The codex uses both jers (ú in ü), often interchanging them and rarely omitting them. Among the supralinear marks, the spiritus lenis and spiritus asper predominate, both above initial vowels in a word as well as above vowels in the middle of the word. Also common are the apostrophe, which the author of the codex wrote in place of an omitted jer or full vowel, and the circumflex, which has two positions above graphemes: it either stands above the middle of a wide grapheme or digraph (above w, ą, ţ, and «) or is shifted somewhat to the right and marks the softness of the consonant preceding it (above the graphemes л, н, and р, and in foreign words above к, г, and х).
Превземања
Преземања
Објавено
Издание
Секција
Дозвола
Авторите во списанието претставуваат оригинални дела врз основа на резултатите од сопственото истражување. Лицата кои дале значителен придонес во трудот се наведуваат како коавтори. Заедно со статијата, авторите (и коавторите, доколку ги има) треба да достават пополнет образец за пријава на трудот (Paper Submission Form), со кој се потврдува согласноста на авторот за објавување на трудот.
Списанието прифаќа научни трудови кои претходно не биле објавени. Не се прифаќаат трудови кои во голема мера ги повторуваат претходно објавените трудови на авторите. Повторувањето подразбира и компилација – текст составен од фрагменти од објавена монографија или голем број на претходно објавени статии. Плагијатот не е дозволен, како и прекумерното цитирање на туѓи трудови (една третина или повеќе од целиот труд). Сите цитати, цитирани извадоци и материјали мора да имаат цитирани автори и извори. Ако уделот на туѓиот труд е преголем, се препорачува да се скратат цитатите и да се зголеми обемот на оригиналниот текст.
Авторот треба да ги има сите потребни дозволи за користење на позајмените материјали и материјалите на други автори што ги користи во својот труд (илустрации и слично). Авторот гарантира дека статијата не содржи информации што не подлежат на објавување во отворен печат, вклучувајќи ги и оние што содржат или претставуваат доверливи информации.
Во списокот на литературата се вклучени само делата цитирани во трудот, како и линковите за страниците и изворите од кои е цитирано доколку станува збор за извори од интернет. На авторот му се препорачува да ги наведе во текстот изворите на финансиска поддршка на спроведените истражувања и стипендиите, доколку ги имало. Исто така, може да се изрази благодарност и до колегите кои придонеле или помогнале околу работата на текстот, а кои не се коавтори.
Со доставувањето на ракописот и образецот на апликација до редакцијата, авторот официјално се согласува со објавувањето на неговиот труд во „Филолошки студии“. Авторите се носители на авторски права и ги задржуваат сите права за објавување и користење на статијата. Авторите имаат право да ја повлечат статијата во кое било време до моментот на објавување на сајтот, со тоа што претходно за тоа, по писмен пат, треба да ја известат редакцијата на списанието.
Статиите се објавуваат бесплатно. Содржината е достапна под лиценцијата Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Издавачка Етика
Редакција
Сите трудови доставени до Редакцијата ги читаат прво нејзините членови и соработници за да се утврди дали се однесуваат тие на релевантната проблематика и дали одговараат на форматот на списанието. Редакцијата на „Филолошки студии“ гарантира дека разгледувањето на доставените трудови и нивните рецензии не зависат од: комерцијални интереси, пол, националност, верски убедувања, политички ставови и други фактори. Единствениот критериум при изборот е академското ниво на трудот.
Во зависност од рецензијата, статијата може веднаш да се прати за објавување, да биде отфрлена или испратена до авторот за измена и за доработка. Во случај на несогласување со забелешките на рецензентот, авторот има право да ги оправда своите ставови. Доколку од рецензентите се добиени контрадикторни мислења, текстот се упатува на трет рецензент или конечната одлука се заснова на гласање на членовите на Редакцијата, по одделното разгледување.
Рецензенти
Статиите испратени до Редакцијата минуваат процес на двојно анонимно рецензирање. Имињата на рецензентите не треба да му бидат познати на авторот на статијата и обратно. Рокот за рецензирање е три-четири седмици. Рецензентите можат да бидат членови на Редакцијата и автори на списанието што објавувале претходно во него. Онаму каде што е неопходно, за рецензенти се назначуваат специјалисти од други: организации, градови и земји.
Рецензентите треба да бидат специјалисти за предметно-тематската област на која се однесува статијата. Редакцијата треба да спречи каков било судир на интереси во врска со дадениот научен труд и со неговиот автор.
Рецензентот е должен да им обрне внимание на членовите на Редакцијата за секоја суштинска сличност или поистоветување меѓу ракописот што се рецензира и која било друга публикација што му е позната. Рецензентот, исто така, е должен да го држи во тајност трудот што му е доверен, да не го пренесува на трети лица ракописот што му е доверен нему за рецензија и пред објавувањето на публикацијата да не ги објавува информациите содржани во него.
Рецензентите треба да дадат објективна, непристрасна и аргументирана процена на трудот. Забелешките треба да бидат формулирани коректно, така што оценувањето на трудот се однесува само на текстот на статијата и на неговата содржина. Рецензијата треба да биде напишана добронамерно, а наведените забелешки имаат за цел да им помогнат на авторите да ги коригираат утврдените недостатоци и да ја подобрат статијата пред да биде објавена таа на веб-страницата на издавачот и пред да биде достапна за пошироката публика.