ЕПСКИ ЈУНАК У „СВОЈОЈ“ И „ТУЂОЈ“ КУЛТУРИ
Abstract
In the mythical structure characters and conflicts also arise from the basic opposition man's world versus higher power as the hero has a peculiar cultural position of mediator. Literary heroes, regardless of genre and stylistic formation, are realized and recognized in several semantic levels, with their typical traits and characterization establishing various relations towards category of national, religious, social or gender identity. Character-symbol grows, absorbs these components, and is recognized in every community in the same way. The creation and reception of epic folk songs require an emotional engagement of both singer and audience. The primary signal – nomenclature already suggest features of “his” and “others” cultures. This paper will point out the various processes of shaping an epic hero, whose characteristics are caused by a wider social context (time and place of improvisation). The most frequent consequences of “moving” a hero from his cultural zone / environment (absolute antagonism – his own : his own, his own: others; antipodes; partial adaptation; adoption) will be allocated from the corpus of epic poems coming from the South Slavic area.
Downloads
References
записа. Београд: Српско учено друштво, Горњи Милановац: Лио.
Божовић, Р. 1977. Арапи у усменој народној песми на српскохрватском
језичком подручју. Београд: Филолошки факултет.
Вук I – Караџић, В. С. 1975. Српске народне пјесме I. СД IV. Пр. В. Недић.
Београд: Просвета.
Вук II – Караџић, В. С. 1988. Српске народне пјесме II. СД V. Пр. Р. Пешић.
Београд: Просвета.
Вук III – Караџић, В. С. 1988. Српске народне пјесме III. СД VI. Пр. Р.
Самарџић. Београд: Просвета.
Вук IV – Караџић, В. С. 1986. Српске народне пјесме IV. СД VII. Пр. Љ.
Зуковић. Београд: Просвета.
Вук ЕС – Караџић, В. С. 1969. Етнографски списи. Пр. М. Филиповић и Г.
Добрашиновић. Београд: Просвета.
Вук П – Караџић, В. С. 1987. Српске народне пословице. СД IХ. Пр. М.
Пантић. Београд: Просвета.
Вук Р – Караџић, В. С. 1986. Српски рјечник (1852). СД ХI/1–2. Пр. Ј. Кашић.
Београд: Просвета.
Вук, Пјеснарице – Караџић, В. С. 1965. Пјеснарица 1814 – 1815. СД I. Пр. В.
Недић. Београд: Просвета.
Делић, Л. 2011. „Болани Дојчин“ – питеви генезе и модификација певања о
сукобу „боланог“ јунака с Арапином. Жива реч. Зборник у част проф. др
Наде Милошевић-Ђорђевић. Ур. М. Детелић и С. Самарџија. Београд:
Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у
Београду. 105–125.
Деретић, Ј. 1995. Загонетка Краљевића Марка. Београд: СКЗ.
Десница, Б. 1991. Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Београд: СКЗ.
Детелић, М. 1992. Митски простор и епика. Београд: САНУ.
ЕР – Геземан, Г. 1925. Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних
песама. Сремски Карловци: Српска краљевска Академија. Доступан на
адреси http://www.erl.monumentaserbica.com/ (прир. Мирјана Детелић,
Снежана Самарџија и Лидија Делић).
Златковић, И. 2006. Епска биграфија Марка Краљевића. Београд: Рад – КПЗ –
Институт за књижевност и уметност.
ИСН II – Историја српског народа. 1994. Београд: СКЗ.
Клеут, М. 1987. Иван Сењанин у српскохрватским усменим песмама. Нови
Сад: Матица српска.
Клеут, М. 2012. Из Вукове сенке. Огледи о народном песништву. Београд:
Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Константиновић, З. 2006. Литерарно дело и национални менталитет.
Београд: Народна књига.
Ломпар, М. 2006. О демонству лакрдијаша. Летопис Матице српске 477/3.
294–327.
Љубинковић, Н. 2010. Трагања и одговори. Београд: Институт за књижевност
и уметност.
Милутиновић Сарајлија, С. 1990. Пјеванија црногорска и херцеговачка. Пр. Д.
Аранитовић. Никшић: Универзитетска ријеч.
Орбин, М. 2006². Краљевство Словена. Зрењанин: SEZAMBOOK.
Пантић, М. 2002. Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд:
Просвета.
Перић, Д. 2008. Териоморфни јунаци словенске епике. Волх Всеславјевич и Змај
Огњени Вук (компаративно-типолошка анализа). Београд: Београдска
књига.
Петковић, Д. 2008. Типологија епских песама о женидби јунака. Београд:
Чигоја штампа.
Петрановић II – Петрановић, Б. 1989. Српске народне пјесме из Босне и
Херцеговине I–III. Пр. Н. Килибарда. Сарајево: Свјетлост.
Петровић, С. 2001. Косовска битка у усменој поезији. Београд: Гутенбергова
галаксија.
Пешикан-Љуштановић, Љ. 2002.Змај деспот Вук – мит, историја и песма.
Нови Сад: Матица српска.
Пешикан-Љуштановић, Љ. 2007. Станаја село запали. Нови Сад: ДОО
Дневник.
Самарџија, С. 2012. Сказано, списано и написано (Напомене о односима
између усменог стваралаштва и писане књижевности). Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду. Зборник радова. Ур. Б. Сувајџић.
Београд: Институт за књижевност и уметност. 15–86.
Талфј. 2008. Талфј и српска књижевност и култура. Ур. В. Матовић и Г.
Шуберт. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Херодот. 2005. Херодотова историја. Прев. М. Арсенић. Београд: Дерета.
Hörmann, K. 1990. Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II. Pr. Đ.
Buturović. Sarajevo: Svjetlost.
Коljević, S. 1982. Ka poetici narodnog pesništva. Beograd: Prosveta.
Koterel, A. 1998. Rečnik svetske mitologije. Beograd: Nolit.
Krstić, B. 1984. Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd:
SANU.
Maretić, T. 1966. Naša narodna epika. Beograd: Nolit.
Meletinski, E. M. b. g. Poetika mita. Beograd: Nolit.
Philological studies © 2019. This work is licensed under a Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License