ПОСТМОДЕРНИЗМОТ И СКЕПТИЦИЗМОТ ВО ВЕРОДОСТОЈНАТА ПРЕТСТАВУВАЧКА МОЌ НА ЈАЗИКОТ И ПИСМОТО
Ključne riječi:
јазик, писмо, веродостојно претставување, постмодернизам, Венко Андоновски, Ермис Лафазановски, Милорад Павиќ, Сретен Угричиќ, комуникација, арбитрарност на знакот, јазични игри, хиперреалност, енциклопедизамSažetak
Овој труд е посветен на проблематизирање на референцијалната функција на јазикот и писмото, поточно сомнежот во неговата веродостојност во однос на осознавањето и опишувањето на стварноста што е една од основните поетички карактеристики на постмодернизмот. Во трудот се зафаќаат повеќе сегменти од филозофските, книжевно-теориските и лингвистичките концепции и категории (на Платон, Лок, Витгенштајн, Дерида, Лакан, Лиотар Бодријар, Компањон и други мислители) како што се: теoриите на реалното сознание, односот на информацијата и смислата; широчината на смислата и значењата на симболите наспроти дефинираноста на знаците; концептот на арбитрарноста на знакот; произволноста на јазикот и зборот; различните јазични игри; дерегулацијата на комуникацијата; кризата на идејата за енциклопедизмот како конечно и единствено сознание. Како илустрација на теориските тези користени се повеќе постмодернистички текстови (романите „Азбука за непослушните“ и „Папокот на светот“ на Венко Андоновски; романот „Опишувач“ на Ермис Лафазановски; романот „Хазарски речник“ на Милорад Павиќ и збирката раскази „Богот на јазикот и други раскази“ на Сретен Угричиќ) кои преку својата отвореност и непрецизност, се најсоодветни за објаснувањето на променливоста на смислата, за варијациите на концептот за вистинитоста, непогодноста на трите типа писмо за точно именување на работите; за непостојаноста на значењата на зборовите кои се само културолошки производ на разликите во трагите, што укажува на различните истории и контексти на нивната употреба. Интерпретативниот дел од трудот го имплицира принципот на споредбена анализа помеѓу дела од македонската и српската книжевност.
Preuzimanja
Preuzimanja
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.