ДИСКУРЗИВНЕ ШЕТЊЕ ПЕЧАЛБАРСТВА КАО ТРАУМЕ: ОД КОЛЕКТИВНОГ ИСКУСТВА ДО СТВАРАЊА НОСТАЛГИЈЕ
Sažetak
У раду се полази од праћења промена статуса Анђелка Крстића у оквирима српске и македонске књижевности. Могућност да Крстић буде безусловно прихваћен као вишедомни аутор разуме се као безиодеолошки принцип историје књижевности која може да буде укључена у детрауматизацију прошлости и стварање бесконфликте будућности. Сличности у тематизацији печалбарства у романима Трајан Анђелка Крстића и Неверство Дејана Трајкоског су маргиналне у односу на укљученост главног јунака савременог романа у модернизацијске процесе којима је захваћен појединац отворен за искуства Другог. Међутим, у закључку рада уочава се да дискретни историјски контекст романа Неверство репродукује наративе сећања који у прошлости виде свој субјекaт једино као жртву колективне трауме. Поред тога што роман Неверство садржи елементе окрепљујуће релативизације сећања, ипак, на плану односа према прошлости Балкана у коју је укључен и Други, долази под утицај владајућих дискурса који су одустали од вишеперспективности. Вишеперспективност која не искључује Другог представља предуслов бесконфликтне будућности култура балканских народа.
Downloads
##submission.citations##
Krstić, Anđelko. 1954. Trajan. Roman iz života makedonskih pečalbara. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo.
Трајкоски, Дејан. 2018. Неверство. Зрењанин: Агора.
Aleksić, Stefan. 2016. „Sećanje i zaborav u postsocijalizmu”. Приступљено 5.2.2020. https://pescanik.net/secanje-zaborav-u-postsocijalizmu/.
Asman, Alaida. 2011. Duga senka prošlosti. Beograd: Biblioteka XX vek.
Bojm, Svetlana. 2005. Budućnost nostalgije. Beograd: Geopoetika.
Brunnbauer, Ulf. 2016. Globalizing Southeastern Europe: Emigrants, America, and State since the Late Nineteenth Century. Lanham, Md.: Lexington Books. Ćirić, Saša. 2020. „Oko Balkana”. Радио Београд 2. Приступљено 6.2.2020. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3820431/gosti-dejan-trajkoski-i-stevo-grabovac.html.
Farrar, Margaret E. 2011. “Nostalgia, and the Politcs of Place Memory”. Political Research Quartely 64 (4): 723–35.
Kovačević, Božidar. 1954. „Anđelko Krstić i njegovo delo”. U: Trajan. Roman iz života makedonskih pečalbara, 5–19. Novi Sad: Izdavačko preduzeće „Bratstvo- jedinstvo”.
Kuljić, Todor. 2006. Kultura sećanja. Beograd: Čigoja štampa.
Kuljić, Todor. 2012. „Klasno društvo bez klasne borbe”. Приступљено 4.2.2020. https://pescanik.net/klasno-drustvo-bez-klasne-borbe/.
Luchurst, Rodger. 2013. Trauma Question. Abington: Routledge. Mecadra, Sandro. s. d. „Dug pogled ka autonomiji. Kapitalizam, migracije i društvene borbe”. Приступљено 5.2.2020. https://www.kuda.org/sr/dug-pogled-ka-autonomiji-kapitalizam-migracije-i-dru-tvene-borbe/. Mihaljinac, Nina. 2016. Svedočenje i reprezentacija traume u vizuelnim umetnostima: NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Алаѓозовски, Роберт. 2017. „Вртлог на креативноста: кон романот ‘Неверство’ на Дејан Трајковски, издание на авторот, 2014 година.” Приступљено 5.2.2020. https://lektira.mk/kritika/vrtlog-na-kreativnosta/.
Андоновски, Венко. 2018 „Роман преко прага нове форме“. У: Неверство, Дејан Трајкоски, 102–105. Зрењанин: Агора.
Бечејски, Мирјана. 2006. „Печалбарство као опседантна тема Анђелка Крстића у роману Трајан”. Баштина 20: 45–59.
Грандић, Александар. 2007. „Дораде и прераде романа Трајан Анђелка Крстића”. Књижвна историја 39 (131–132): 159–84.
Деретић, Јован. 2007. Историја српске књижевности. Београд: Sezam Book. Друговац, Миодраг. 1990. Историја на македонската књижевност. XX Век. Скопје: Мисла.
Јеврић, Милорад. 2004. „Роман Трајан парадигма српско-македонске узајамности”. У: Научни састанак слависта у Вукове дане 32 (2): 199–205. Београд: Међународни славистички центар на Филолошком факултету.
Јеврић, Милорад. 2019. „Анђелко Крстић као српски и македонски писац”. Исходишта 5: 177–99.
Јовановић, Слободан A. 1937. „Нова књижевност”. Гласник Скопског научног друштва. Споменица двадесетпетогодишњице ослобоћења Јужне Србије 1912-1937, XVII–XVIII: 847–855.
Капушевска-Дракулевска, Лидија. s.d. „Аспектот на другоста во македонската драма”. Приступљено 20.1.2020. http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=57&str=7.
Микић, Радивоје. 1997. „Композиција приповедака Анђелка Крстића”. У: Књижевност Старе и Јужне Србије до Другог светског рата, ур.
Владимир Цветановић, 85–97. Институт за књижевност и уметност/Балканолошки институт САНУ.
Милановић, Жељко. Живанчевић Секеруш, Ивана. 2019. Увод у проучавање македонске књижевности I. Нови Сад: Филозофски факултет.
Недић, Марко. 1997. „Разговор са Стојаном Крстићем о Анђелку Крстићу”. У: Књижевност Старе и Јужне Србије до Другог светског рата, ур.
Владимир Цветановић, 211–215. Београд: Институт за књижевност и уметност/Балканолошки институт САНУ.
Поповски, Јован. 2000. „Последната средба со Анѓелко Крстиќ”. Разгледи 43 (3–4): 166–75.
Радически, Наум. 2004. „Роман пред романот – Трајан од Анѓелко Крстиќ и Мара Од Стојан Христев”. У: 50 години од македонскиот роман, ур. Александар Прокопиев и др., 29–34. Скопје: Институт за македонска литература.
Скерлић, Јован. 1997. Историја нове српске књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Трајкоски, Дејан. 2015. „Трајкоски: Секојдневно учам од Петре М. Андреевски”. Радио слободна Европа. Приступљено 6.2.2020. https://www.slobodnaevropa.mk/a/26818074.html.
Цветановић, Владимир. 1998. Књижевност Старе и Јужне Србије до Другог светског рата. 2. Београд: Институт за књижевност и уметност/Балканолошки институт САНУ.
Чашуле, Коле. 1952. „Записи на последносто вигавање со Анѓелко Крстиќ”. Современост 2 (6): 31–36.
Alaǵozovski, Robert. 2017. „Vrtlog na kreativnosta: kon romanot ‘Neverstvo’ na Dejan Trajkovski, izdanie na avtorot, 2014 godina” [“A whirlwind of creativity: toward a novel Infidelity by the author Dejan Trajkoski, published in 2014.”]. https://lektira.mk/kritika/vrtlog-na-kreativnosta/. Accessed 5/2/2020. (In Macedonian.)
Aleksić, Stefan. 2016. „Sećanje i zaborav u postsocijalizmu” [“Memory and forgetfulness in post-socialism”]. https://pescanik.net/secanje-zaborav-u- postsocijalizmu/. Accessed 5/2/2020. (In Serbian.)
Andonovski, Venko. 2018 „Roman preko praga nove forme“ [“A novel beyond the threshold of a new form”]. In Neverstvo [Infidelity], Dejan Trajkoski, 102–105. Zrenjanin: Agora. (In Serbian.)
Asman, Alaida. 2011. Duga senka prošlosti [Long shadow of the past]. Beograd: Biblioteka XX vek. (In Serbian.)
Bečejski, Mirjana. 2006. „Pečalbarstvo kao opsedantna tema Anđelka Krstića u romanu Trajan” [“Migrant workers as an obsessive theme of Andjelko Krstic in the novel Trajan”]. Baština [Heritage] 20: 45–59. (In Serbian.)
Bojm, Svetlana. 2005. Budućnost nostalgije [The future of nostalgia]. Beograd: Geopoetika. (In Serbian.)
Brunnbauer, Ulf. 2016. Globalizing Southeastern Europe: Emigrants, America, and State since the Late Nineteenth Century. Lanham, Md.: Lexington Books.
Cvetanović, Vladimir. 1998. Književnost Stare i Južne Srbije do Drugog svetskog rata. 2. [Literature of Old and Southern Serbia until the Second World War]. Beograd: Institut za književnost i umetnost/Balkanološki institut SANU. (In Serbian.)
Ćirić, Saša. 2020. „Oko Balkana” [“Around the Balkans”]. Radio Beograd 2. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3820431/gosti-dejan- trajkoski-i-stevo-grabovac.html. Accessed 6/2/2020. (In Serbian.)
Čašule, Kole. 1952. „Zapisi na poslednosto vigavanje so Anǵelko Krstiḱ” [“Records from the last meeting with Andjelko Krstic”]. Sovremenost [Modernity] 2 (6): 31–36. (In Macedonian.)
Deretić, Jovan. 2007. Istorija srpske književnosti [History of Serbian literature]. Beograd: Sezam Book. (In Serbian.)
Drugovac, Miodrag. 1990. Istorija na makedonskata književnost [The history of Macedonian literature]. XX Vek. Skopje: Misla. (In Macedonian.)
Farrar, Margaret E. 2011. „Nostalgia, and the Politcs of Place Memory”. Political Research Quartely 64 (4): 723–35.
Grandić, Aleksandar. 2007. „Dorade i prerade romana Trajan Anđelka Krstića” [“Amendments and adaptations of the novel Trajan by Andjelko Krstic”]. Književna istorija [Literary history] 39 (131–132): 159–84. (In Serbian.)
Jevrić, Milorad. 2004. „Roman Trajan paradigma srpsko-makedonske uzajamnosti” [“Novel Trajan a paradigm of reciprocity between Serbia and Macedonia”]. In Naučni sastanak slavista u Vukove dane [Scientific meeting of Slavists during “Vukovi dani” festive event] 32 (2): 199–205. Beograd: Međunarodni slavistički centar na Filološkom fakultetu. (In Serbian.)
Jevrić, Milorad. 2019. „Anđelko Krstić kao srpski i makedonski pisac” [“Andjelko Krstic as a Serbian and Macedonian writer”]. Ishodišta [Origins] 5: 177–99. (In Serbian.)
Jovanović, Slobodan A. 1937. „Nova književnost” [“New Literature”]. Glasnik Skopskog naučnog društva. Spomenica dvadesetpetogodišnjice oslobođenja Južne Srbije 1912-1937 [Gazette of the Skopje Scientific Society. Memorial to the 25th Anniversary of the Liberation of the Southern Serbia 1912-1937], XVII–XVIII: 847–855. (In Serbian.)
Kapuševska-Drakulevska, Lidija. s.d. „Aspektot na drugosta vo makedonskata drama” [“Aspect of Otherness in Macedonian Drama”]. http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=57&str=7. Accessed 20/1/2020. (In Macedonian.)
Kovačević, Božidar. 1954. „Anđelko Krstić i njegovo delo” [“Andjelko Krstic and his work”]. In Trajan. Roman iz života makedonskih pečalbara [Trajan. A novel from the life of Macedonian migrant workers], 5–19. Novi Sad: Izdavačko preduzeće „Bratstvo-jedinstvo”. (In Serbian.)
Kuljić, Todor. 2006. Kultura sećanja [The culture of memory]. Beograd: Čigoja štampa. (In Serbian.)
Kuljić, Todor. 2012. „Klasno društvo bez klasne borbe” [“Class society without class struggle”]. https://pescanik.net/klasno-drustvo-bez-klasne-borbe/. Accessed 4/2/2020. (In Serbian.)
Luchurst, Rodger. 2013. Trauma Question. Abington: Routledge.
Mecadra, Sandro. s. d. „Dug pogled ka autonomiji. Kapitalizam, migracije i društvene borbe” [“A long look at autonomy. Capitalism, migrations and social struggles”]. https://www.kuda.org/sr/dug-pogled-ka-autonomiji-kapitalizam- migracije-i-dru-tvene-borbe/. Accessed 5/2/2020. (In Serbian.)
Mihaljinac, Nina. 2016. Svedočenje i reprezentacija traume u vizuelnim umetnostima: NATO bombardovanje SR Jugoslavije [Testimony and representation of trauma in the visual arts: NATO bombing of FR Yugoslavia]. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu. (In Serbian.)
Mikić, Radivoje. 1997. „Kompozicija pripovedaka Anđelka Krstića” [“Composition of stories by Andjelko Krstic”]. In Književnost Stare i Južne Srbije do Drugog svetskog rata [Literature of Old and Southern Serbia until the Second World War], ur. Vladimir Cvetanović, 85–97. Institut za književnost i umetnost/Balkanološki institut SANU. (In Serbian.)
Milanović, Željko. Živančević Sekeruš, Ivana. 2019. Uvod u proučavanje makedonske književnosti I [Introduction to the study of Macedonian literature I]. Novi Sad: Filozofski fakultet. (In Serbian.)
Nedić, Marko. 1997. „Razgovor sa Stojanom Krstićem o Anđelku Krstiću” [“Interview with Stojan Krstic about Andjelko Krstic”]. In Književnost Stare i Južne Srbije do Drugog svetskog rata [Literature of Old and Southern Serbia until the Second World War], ur. Vladimir Cvetanović, 211–215. Beograd: Institut za književnost i umetnost/Balkanološki institut SANU. (In Serbian.)
Popovski, Jovan. 2000. „Poslednata sredba so Anǵelko Krstiḱ” [“The last meeting with Andjelko Krstic”]. Razgledi [Reviews] 43 (3–4): 166–75. (In Macedonian.)
Radičeski, Naum. 2004. „Roman pred romanot – Trajan od Anǵelko Krstiḱ i Mara Od Stojan Hristev” [“Novel before the novel – Trajan by Andjelko Krstic and Mara by Stojan Hristev”]. In 50 godini od makedonskiot roman [50 Years of the Macedonian Novel], ur. Aleksandar Prokopiev i dr., 29–34. Skopje: Institut za makedonska literatura. (In Macedonian.)
Skerlić, Jovan. 1997. Istorija nove srpske književnosti [History of New Serbian Literature]. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. (In Serbian.)
Trajkoski, Dejan. 2015. „Trajkoski: Sekojdnevno učam od Petre M. Andreevski” [“Trajkoski: I am learning every day by Petar M. Andreevski”]. Radio slobodna Evropa. https://www.slobodnaevropa.mk/a/26818074.html. Accessed 6/2/2020. (In Macedonian.)
##submission.copyrightStatement##
##submission.license.cc.by-nc-nd4.footer##Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
