ДРВО–ЗНАК СВОГ/ТУЂЕГ ПРОСТОРА У УСМЕНОЈ ЛИРИЦИ
Sažetak
У овом раду разматра се позиција дрвета унутар просторних модела усмене лирике. Дрво учествује у поетском моделовању простора у мотивима сађења и ограђивања када представља оријентир наспрам ког се усмерава човеков свет. Може се позиционирати у центар или на периферију свог и туђег света (као део куће, села или града) и бити граница између њих, између овостраног и оностраног (ознака дивљине, део горе/шуме). Без обзира на то с које стране границе се налази, дрво је обележје сакралног као место изолације или заклетве, као циљ или место иницијацијског задатка (сађења, чувања плодова, потраге, обредне игре), као ритуални простор. Због јасно маркиране позиције у традицијском моделу света и везе са сакралним оправдано је говорити о постојању дрвета–знака, аналогно постојању места–знака.
Downloads
##submission.citations##
Беговић, Никола. 1885. Српске народне пјесме из Лике и Баније I, Загреб: Штампарија Ф. Фишера.
Бечановић Николић, Зорица. 2011. Хипертекст. У Прегледни речник компаратистиче терминологије у књижевности и култури. Бојана Стојановић Пантовић и др, ур. Нови Сад: Академска књига. 433–435.
Бован, Владимир. 1996. Српске народне умотворине са Косова и Метохије на страницама „Цариградског гласника". Лепосавић: Дом културе „Свети Сава“.
Валенцова, М. М. и Виноградова, Л. Н. 1999. Колодец. У Славянские древности. Этнолингвистический словарь, том 2. И. Н. Толстой, ред. Москва: Международные отношения, 536–541.
Вукмановић, Ана. 2016. Чудесно биље усмене лирике. У Гора љиљанова (биљни свет у традиционалној култури Срба). Зоја Карановић и Јасмина Дражић, ур. Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“. 69-80.
Ван Генеп, Арнолд. 2005. Обреди прелаза. Београд: СКЗ.
Гура, А. В. 2012. Сон. У Славянские древности. Этнолингвистический словарь, том 5. И. Н. Толстой, ред. Москва: Международные отношения, 119–122.
Детелић, Мирјана. 1992. Митски простор и епика. Београд: САНУ, Ауторска издавачка задруга.
Детелић, Мирјана. 2013а. Зелена јабка у епским песмам, У Зборник у част Марији Клеут. Светлана Томин, Љиљана Пешикан Љуштановић, Наташа Половина, ур. Нови Сад: Филозофски факултет, 51–72.
Детелић, Мирјана. 2013б. Епски градови. У Aquatica. Књижевност. Култура. Мирјана Детелић, Лидија Делић, ур. Београд: Балканолошки институт САНУ, 213–229.
Ђорђевић, Тихомир. 1984. Наш народни живот, књ. 1. Београд: Просвета.
Елијаде, Мирча. 2003. Свето и профано. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Елијаде, Мирча. 2011. Расправа о историји религија. Нови Сад: Академска књига.
Јела 1899. Свадбене песме из Пирота. У Братство бр. 8. 249–264.
Јокић, Јасмина. 2012. Краљичке песме. Ритуал и поезија. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Карановић, Зоја. 1990. Народне песме у Даници. Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за књижевност и уметност.
Карановић, Зоја. 1999. Народне песме у Матици. Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за књижевност и уметност.
Карановић, Зоја. 2010. Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Карановић, Зоја и Љиљана Пешикан Љуштановић. 1996. Трагови представа о митско-религијским аспектима ткања и предења у српској усменој традицији. У Књижевна историја бр. 28/98. Институт за књижевност и уметности: Београд. 5-15.
Караџић Стефановић, Вук. 1898. Српске народне пјесме V, Београд: Државно издање.
Караџић Стефановић, Вук. 1975. Српске народне пјесме I, Београд: Просвета.
Љубинковић, Ненад. 2014. Наши далеки преци. Београд: СКЗ.
Мальцев, Г. И. 1989. Традиционалньие формулы русской народной необредовой лирики. Ленинград: Наука (Ленинградсукое отделение).
Матицки, Миодраг. 1985. Народне песме у Вили. Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за књижевност и уметност.
Николајевићева, Вукица. 1924. Краљичке песме у Бачкој. У Кићине псеме. Збирка српских народних песама, књига прва. Београд: Уредништво Киће, 54–57.
Николић; Живко С. 1926. Лазаричке песме. У Кићине песме, књига друга. Београд: Уредништво Киће, 56–64.
Обрадовић, Милан. 1894. Женске народне пјесме (босанске) у околини граховској. У Братство бр. 6. 268–293.
Раденковић, Љубинко. 1996. Симболика света у народној магији Јужних Словена. Ниш, Београд: Просвета, Балканолошки институт САНУ.
Радуловић, Немања. 2011. Дрво света. Проблем поетике једноставних облика на примеру једне формулне слике. У Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевић Ђорђевић. Мирјана Детелић, Снежана Самарџија, ур. Београд: Балканолошки институт САНУ, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 535–550.
Рајковић, Ђорђе. 1869. Српске народне песме (женске). Нови Сад: Матица српска.
Самарџија, Снежана. 2014. Танковрха јела и зелен бор. Напомене уз зимзелено дрвеће у народној поезији. У Биље у традиционалној култури Срба II. Зоја Карановић, ур. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. Филозофски факултет. 5–18.
Тановић, Ст. 1928. Зашто младожења не скида капу при венчању. У Гласник Етнографског музеја. 102–103.
Чајкановић, Веселин. 1994. Речник српских народних веровања о биљкама, Београд: СКЗ, Бигз, Просвета, Партенон.
Andrić, Nikola. 1929. Hrvatske narodne pjesme VII. Zagreb: Matica hrvatska.
Bahtin, Mihail. 1978. Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse. Beograd: Nolit.
Donadini, Frano Ženko. 1913. Čobanske pjesme. Dubrovnik: Štamparija Degiulli i dr.
Foucault, Michel. 1997. Of Other Spaces: Utopias and Heterotopias.
http://www.vizkult.org/propositions/alineinnature/pdfs/Foucault-OfOtherSpaces1967.pdf (pristupljeno 8. maja 2017).
Kuhač, Franjo. 1879. Južno-slovjenske narodne popievke II, Zagreb: Tiskara i litografija C. Albrechta.
Kuhač, Franjo. 1881. Južno-slovjenske narodne popievke IV, Zagreb: Tiskara i litografija C. Albrechta.
Kuhač, Franjo. 1941. Južno-slovjenske narodne popievke V, Zagreb: Državna štamparija.
Lazarević Di Giacomo, Persida. 2012. The Garedn in the South Slavic Oral Tradition. U Riscritture dell'Eden: Poesia, Poetica e Politica del Giardino. Andrea Mariani, ur. Milano: LED Edizioni Universitarie, 79–110.
Prop, Vladimir Jakovljevič. 1990. Historijski korijeni bajke. Sarajevo: Svjetlost.
Uspenski, B. A. 1979. Poetika kompozicije, semiotika ikone. Beograd: Nolit.
Valdenfels, Bernhard. 2005. Topografija stranog. Novi Sad: Stylos.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
