ЕСХАТОЛОШКА НОСТАЛГИЈА У ПРОЗИ ВЛАДАНА ДОБРИВОЈЕВИЋА
Povzetek
Носталгија је кључна реч романескног опуса Владана Добривојевића и у намери да покажемо њену природу – носталгија за „основним стањем“, како је о примордијалном, али највишем поретку људске егзистенције писао Б. Хамваш, односно за Богочовеком, што је и одређује као есхатолошку носталгију – изабрали смо обимом невелику књигу Одатле долазе анђели: источни родослов (2019), која нам омогућава да о централним проблемима овог изразито кохерентног опуса говоримо по принципу синегдохе. Одатле долазе анђели је збирка састављена од десет прича које су у пишчевој енциклопедијски заснованој трилогији Сан водосликара (1994–1997) формирале уметнути роман и садржи кључне идеје Сна водосликара, као и друга својства парадигматична за пишчев опус. Полазећи од тумачења која носталгију повезују са идеалом, а не са прошлошћу, што је типично за поему 18. века, показујемо да је носталгична идеализација обележје Добривојевићевих романа, чији су протагонисти вођени жудњом за веродостојном егзистенцијом. Носталгија за оним чега нема, а морало би постојати (еталон јасних, трајних и неупитних естетских и етичких, односно јеванђеоских вредности), основна је мотивација духовних путовања његових јунака, који спознају небеско порекло људске расе, те остварују христолике подвиге и досежу пуноћу свог космичког статуса. Стога се и наратив повратка у Добривојевићевој прози везује за мотив заједничког, изгубљеног дома људског рода. Есхатолошка носталгија – централно искуство јунака у Одатле долазе анђели – примарно је одређена начином живота усмереним ка Богочовечанском назначењу, које је човеку дато на почетку. Литургијски карактер романа у коме је заступљена теолошка онтологија објашњавамо свечаном језичком стилизацијом и поетиком иконописања.
Prenosi
Literatura
Извори
Добривојевић, Владан. (2019). Одатле долазе анђели. [Where Angels Come From: The Eastern Genealogy] Београд: Чигоја штампа. (In Serbian.)
Dobrivojević, Vladan (1995–1997). San vodoslikara I–III: Majstor senki, Podražavanje Sunca, U Sinu Božjem. Beograd: Rad. [The Waterpainter’s Dream: The Master of Shadows, Imitating the Sun, In the Son of God]. (In Serbian.)
Литература/ References
Ђаковац, Александар. (2007). „Велики кападокијски оци и њихово богословље личности“. [The Cappadocian Fathers and Their Theology of Personality]. Видослав, 187-214. Доступно на: URL: http://www.academia.edu/8196771 (датум приступа 15. јун 2017). (In Serbian.)
Јевтић, Атанасије. (1989). Трагање за Христом. [Searching for Christ].Београд: Храст. (In Serbian.)
Нови завјет. [New Testament]. Прев. Вук Стеф. Караџић. Београд: Југословенско библијско друштво (In Serbian.)
Хамваш, Бела. (1999). Хришћанство: Scientia sacra II. [Christianity: Scientia sacra II]. Београд: Дерета. (In Serbian.)
Ћулибрк, Јован. (Б. г.) „О музици и васпитању: један оглед.“ [On Music and Upbringing: An Essay] URL: https://www.rastko.rs/bogoslovlje/jculibrk-muzika-i-vaspitanje.html (датум приступа: 6. 3. 2020). (In Serbian.)
Asunto, Rozario. (1975). Teorija o lepom u srednjem veku [Trans. from Assunto, Rosario (1962). Die Theorie des Schönen im Mittelalter]. Beograd: SKZ. (In Serbian)
Berđajev, Nikolaj. (1982). Nova religijska svest i društvena stvarnost. [Trans. from Бердяев, Николай. (1907). Новое религиозное сознание и социальная реальность]. Beograd, Ljubljana: OOUR Izdavačko publicistička delatnost, Partizanska knjiga. (In Serbian)
Fraj, Nortrop. (1985). Veliki kod(eks). [Trans. from Frye, Northrop. (1981). The Grate Code]. Beograd: Prosveta (In Serbian)
Hemmings, Robert. (2008). Modern nostalgia: Siegfried Sasson, Trauma and the Second World War. Edinburgh: Edinburgh University Press. [Hemings, Robert. (2008). Moderna nostalgija: Zigfrid Sason, trauma i Drugi svetski rat. Edinburg: Edinburg juniverziti pres. ] (In English)
Santesso, Aaron. (2006). A Careful Longing: the poetics and problems of Nostalgia. New York: Rosemont Publishing. [Santeso, Aron. (2006). Brižljiva žudnja: poetika i problem nostalgije. Njujork: Rozemont Pablišing]. (In English)
Su, John. (2005). Ethics and nostalgia in the contemporary novel. Cambridge: Cambridge University Press. [Sju, Džon. (2005). Etika i nostalgija u savremenom romanu. Kembridž: Kembridž juniverziti pres]. (In English)]
Trigg, Dylan. (2006). The Aesthetics of Decay: Nothingness, Nostalgia, and the Absence of Reason. New York: Peter Lang Publishing, Inc. [Trig, Dilan. (2006). Estetika truleži: ništa, nostalgija i odsustvo razloga. Njujork: Piter Lang pablišing]. (In English)
Copyright (c) 2020 Jasmina M. Ahmetagić
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
