ОСПОРАВАЊЕ НОСТАЛГИЈЕ: ДЕЗИЛУЗИЈА ЗАВИЧАЈА У ПЕТОКЊИЖЈУ МИРКА ДЕМИЋА
Povzetek
Ратно петокњижје Мирка Демића пружа комплексно сагледавање носталгије као дела света предметности, са мноштвом нијанси односа субјекта према њој. Бол прогнаника за изгубљеном земљом приказан је кроз нестабилност изгнаниковог постратовског идентитета, траумама проузрокованим ратовима 1990-их на тлу бивше Југославије (Српска Крајина) и суштинском немогућношћу повратка. Нестабилно приповедачко сопство садржи емотивне пукотине које проистичу из проблема завичајности, (само)именовања избеглог, његове (ауто)маргинализације која достиже свој максимум у ћутњи. Разарајуће дејство рата видљиво је преко минуциозно осликане ентропије психе ратника, преиспитивање дезерстерства, осећања сувишности у лудилу милитантног карневала. Посебна наративна опсесија према (балканским) границама поставља протагонисте Демићевих приповедака и романа у граничне ситуације. Национални рубови, међугранични „зидови“ суштински онемогућавају повратак прогнаног, због чега је чежња за остављеним у константној позитивној градацији.
Отварање питања заборава средство је којим рањено сопство покушава да оствари психички еквилибријум. Индикативна је и нараторова потреба за превазилажењем искустава жртава и сведока насиља, те обрачун са носталгијом путем рационализације, односно потирања бинарне опозиције коју чине место-за-којим-се-чезне и место-у-коме-се-бивствује. Средство за остваривање стратегије анулирања стазиса завичајне „изгубљености“ писац види у формирању надгранице, надоквира, митског парергона, параболе одисејског повратка кући и временски ескапизам где се завичајни топос, Петрова Гора, смешта у древни историјски оквир, погодан за тумачење агона, како у човеку, тако и између људи (зараћених нација).
Prenosi
Literatura
Демић, Мирко (2008). Молски акорди: Concerto grosso. Зрењанин: Aгора. Демић, Мирко (2010). Трезвењаци на пијаној лађи: српско-хрватски роман. Зрењанин: Aгора.
Демић, Мирко (2012). По(в)ратнички реквијем: (етно)роман(ијада). Зрењанин: Aгора.
Демић, Мирко (2015). Атака на Итаку: комедије бурлескне бесмислености. Зрењанин: Aгора, Зрењанин: Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“.
Демић, Мирко (2016). Ћутања из Горе: фантазмагорија. Нови Сад, Зрењанин: Aгора.
Баба, Хоми (2004). Смештање културе. Београд: Београдски круг.
Бојм, Светлана (2005). Будућност носталгије, Београд: Clio.
Бурио, Николас (2016). „Објашњење алтермодерне: Манифест“. У: Липар: часопис за књижевност, језик, уметност и културу, год. XVII, 61, 235-238.
Дусел, Енрике (2017). Филозофија ослобођења. Лозница: Карпос.
Кристева, Јулија (1994). Црно сунце: депресија и меланхолија. Нови Сад: Светови.
Левинас, Емануел (1999). Друкчије од бивства или с ону страну бивствовања. Никшић: Јасен.
Липовецки, Жил (2011). Доба празнине: огледи о савременом индивидуализму.
Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. 246
Ниче, Фридрих (2005). Људско, сувише људскo: књига за слободне духове. Београд: Дерета.
Нојман, Ивер Б (2011). Употребе другог: „Исток у формирању европског идентитета“. Београд: Службени гласник, Београдски центар за безбедоносну политику.
Оже, Марк (2005). Неместа: увод у антропологију надмодерности. Београд: Библиотеха ХХ век, Круг.
Сартр, Жан Пол (1964). Егзистенцијализам је хуманизам. Сарајево: „Веселин Маслеша“.
Фром, Ерих (1978). Бекство од слободе. Београд: Нолит. Escape from Freedom
Фуко, Мишел (2007). Поредак дискурса: приступно предавање на Колеж де Франсу, одржано 2. децембра 1970. године. Лозница: Карпос.
Хераклит (1981). Фрагменти. Београд: Графос.
Baba, Homi (2004). Smeštanje kulture [The Location of Culture]. Transl. Rastko Jovanović. Beograd: Beogradski krug.
Bojm, Svetlana. Budućnost nostalgije [The Future of Nostalgia]. Transl. Zia Gluhbegović, Zoran Simonović. Beograd: Clio.
Burio, Nikolas (2016). „Objašnjenje altermoderne: Manifest“ [Altermodern Explained: Manifesto]. Transl. Đorđe Đurđević. U: Lipar: časopis za književnost, jezik, umetnost i kulturu, god. XVII, 61, 235-238.
Demić, Mirko (2008). Molski akordi: Concerto grosso. [Мinor Chords: Concerto grosso]. Zrenjanin: Agora.
Demić, Mirko (2010). Trezvenjaci na pijanoj lađi: srpsko-hrvatski roman [The Teetotalers on a Drunken Boat: A Serbian-Croatian Novel]. Zrenjanin: Agora. Demić, Mirko (2012). Po(v)ratnički rekvijem: (etno)roman(ijada). [Re(pa)tri(at)ved Requiem: (ethno)novel(iad)] Zrenjanin: Agora.
Demić, Mirko (2015). Аtaka na Itaku: komedije burleskne besmislenosti. [Attacka on Ithaca: Comedies of Burlesque Pointlessness]. Zrenjanin: Agora, Zrenjanin: Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“.
Demić, Mirko (2016). Ćutanja iz Gore: fantazmagorija. [Silences from the Mountain: Phantasmagoria]. Нови Сад, Zrenjanin: Agora.
Dusel, Enrike (2017). Filozofija oslobođenja [Filosofía de la liberación]. Transl. Danijela Pejčić. Loznica: Karpos.
From, Erih (1978). Bekstvo od slobode [ ]. Transl. Slobodan Đorđević, Aleksandar I. Spasić. Beograd: Nolit.
Fuko, Mišel (2007). Poredak diskursa: pristupno predavanje na Kolež de Fransu, održano 2. decembra 1970. godine. [L'ordre du discours]. Trans. Dejan Aničić. Loznica: Karpos.
Heraklit (1981). Fragmenti [Fragments]. Trans. Miroslav Marković. Beograd: Grafos.
Kristeva, Julija (1994). Crno sunce: depresija i melanholija [Soleil noir]. Transl. Mladen Šukalo. Novi Sad: Svetovi.
Levinas, Еmanuel (1999). Drukčije od bivstva ili s onu stranu bivstvovanja. [Autrement qu'être ou delà de l'essence]. Transl. Spasoje Ćuzulan. Nikšić: Jasen.
Lipovecki, Žil (2011). Doba praznine: ogledi o savremenom individualizmu. [L'ère du vide]. Transl. Ana Moralić. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Niče, Fridrih (2005). Ljudsko, suviše ljudsko: knjiga za slobodne duhove [Werke]. Transl. Božidar Zec. Beograd: Dereta.
Nojman, Iver B (2011). Upotrebe drugog: „Istok“ u formiranju evropskog identiteta [Uses of the Other: “The East” in European Identity Formation]. Transl. Maja Danon. Beograd: Službeni glasnik, Beogradski centar za bezbedonosnu politiku.
Ože, Mark (2005). Nemestа: uvod u antropologiju nadmodernosti [Non-lieux]. Trans. Ana A. Jovanović. Beograd: Biblioteka XX vek, Krug.
Sartr, Žan Pol (1964). Egzistencijalizam jе humanizam [L'existentialisme est un humanisme]. Trans. Vanja Sutlić. Sarajevo: „Veselin Masleša“.
Copyright (c) 2020 Владимир Перић
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
