ВИНАВЕРОВ ЊЕГОШ: ФИГУРА ЈЕДНОГ УТОПИСТИЧКОГ ЈУНАКА ИЗ 1921. ГОДИНЕ
Povzetek
У раду се анализира експресионистички портрет Петра II Петровића Његоша, који је Станислав Винавер изложио у есеју „Његош и зли волшебници“ (Громобран свемира, 1921). За разумевање овог особеног доживљаја романтичког песника важна је и непосредна историјска близина Црњансковог Његоша из 1919. године (песма „Његош“, Лирика Итаке), затим његовог Његоша из 1925. године (есеј „Размишљања о Његошу“), и коначно Андрићевог Његоша у есеју „Његош као трагични јунак косовске мисли“ (1935). Као занемарени текстови досадашње његошологије, они данас, у време када су Његошеви лик и дело постали својеврснa балканскa јабукa раздора, показују један други пут разумевања, а то је пут утопијског мишљења.
Prenosi
Literatura
Андрић, Иво. (1981). Напомене (приређивача). Уметник и његово дело (Сабрана дела, књ. 13). Београд: Удружени издавачи. 351-375.
Benjamin, Walter. (1989). Porijeklo njemačke žalobne igre, prev. Javorka Finci-Pocrnja. Sarajevo: Veselin Masleša.
Bloh, Ernst. (1982). Duh utopije, prev. Tabaković, M. Beograd: BIGZ.
Blum, Hаролд. (1980). Antitetička kritika: teorija pesništva, prev. M. Herman-Sekulić. Beograd: Slovo ljubve.
Винавер Станислав. (2012 а) Бергсоново учење о ритму. Видело света: књига о Француској. Дела Станислава Винавера (прир. Г. Тешић), том. 6. Београд: ЈП Службени гласник, 15-72.
Винавер, Станислав. (2012 б) Заноси и пркоси Лазе Костића. Дела Станислава Винавера (прир. Г. Тешић), том 18. Београд: ЈП Службени гласник.
Винавер, Станислав. (1921/1985) Громобран свемира (фототипско издање). Београд: „Филип Вишњић“ – Завод за издавачку делатност.
Ђилас, Милован. (1952). Легенда о Његошу. Београд: Култура.
Djilas, Milovan. (1966). Njegoš: poet, prince, bishop. New York: Harcourt, Brace & World.
Ђорђевић, Драган. (2006). „Поетика планине“. Браничево: часопис за књижевност и културу, LII, 1–2/. Пожаревац: Центар за културу Пожаревац, 127–147.
Hannoosh, M. (1994). The allegorical artist and the crises of history: Benjamin, Grandville, Baudelaire. Word & Image, 10 (1).
Hegel, G. W. F., Sonnenfield, V. D., Gans, E., & Hegel, K. (2006). Filozofija povijesti. Bardfin.
Илијада, прев. М. Н. Ђурић. (1977). Нови Сад: Матица српска.
Jacoby, Russel. (2005). Picture imperfect: Utopian Thought for an Anti-Utopian Age. New York: Columbia University Press.
Jean-Paul Sartre J. P. (1981). The Family Idiot: Gustave Flaubert, 1821-1857, vol. 1, trans. C. Cosman. University of Chicago Press.
Krleža, Miroslav. (1975). Panorama pogleda, pojava i pojmova IV, Sarajevo, Zagreb: Oslobođenje, Mladost.
Majstorović, Stevan. (1979). U traganju za identitetom. Beograd: Prosveta.
Mamford, Luis. (2009). Priča o utopijama, prev. Golijanin A. Čačak: Gradac.
Црњански, Милош. (1919). Лирика Итаке. Београд: С.Б. Цвијановић.
Crnjanski, Miloš. (1983). Razmišljanja o Njegošu. Eseji (ured. J. Hristić). Beograd: Nolit, 19-23.
Црњански, Милош. (1993). Лирика. Дела Милоша Црњанског, том 1. Београд, Lausanne: Задужбина Милоша Црњанског, Éditions l'Âge d'Homme, БИГЗ, СКЗ.
Čengić, Enes. (1990). S Krležom iz dana u dan (knj. 5) – Post mortem I: (1981-1988). Sarajevo: Svjetlost.
Šeling, F. V. J. (1985). Filozofska istraživanja o suštini ljudske slobode i o predmetima koji su s tim povezani, prev. Stanisavac M. Beograd: Grafos.
Copyright (c) 2023 Dragan Đorđević
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
