КАКО НАСТАЈЕ ЈЕДНА КЊИЖЕВНОСТ? КАРАКТЕРИЗАЦИЈА ЛИКОВА У ТЕОДОСИЈЕВОМ ЖИТИЈУ СВЕТОГ САВЕ – МОГУЋИ УТИЦАЈ ЖИТИЈА ВАРЛААМА И ЈОАСАФА
Povzetek
У раду се разматрају ликови из Житија Варлаама и Јоасафа као могући модели за обликовање јунака Tеодосијевог Житија светог Саве. Карактеризација светог Симеона је у средишту интерпретације; приказани су начини на који је она изведена у српскословенској књижевности. Пореде се ликови светог Симеона и цара Авенира и проналазе сличности. Истиче се важност функције сукоба између оца и сина у структури тумачених дела. Пореде се ликови синова, царевића Јоасафа и Растка/светог Саве и нагласак ставља на анализу сцене сусрета Немањиног сина са руским монахом. Теоријски се проблематизује питање односа чињенице и фикције, историје и књижевности. Уочавају се примери негативног сликања световне власти која је у основи карактеризације ликова. Циљ рада је осврт на начине утемељења српскословенске књижевности путем угледања на већ постојеће моделе византијске традиције
Prenosi
Literatura
Богдановић, Димитрије. 1991. Историја старе српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Бојовић, Бошко. 1992. Краљевство и светост: политичка филозофија средњовековне Србије. Београд: Службени лист СРЈ.
Варлаам и Јоасаф, српска књижевност у 24 књиге, књига 22. 2005. Приредио и на савремени језик пренео Томислав Јовановић. Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.
Вучетић, Мартин. 2013. Ритуал потчињавања Стефана Немање цару Манојлу I Комнину (1172). Зборник радова Византолошког института L (2013). 493–503.
Дагрон, Жилбер. 2001. Цар и првосвештеник. Београд: Clio.
Доментијан. 1988. Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона, српска књижевност у 24. књиге, књига 4. Превод Лазар Мирковић. Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.
Ђорђевић, Иван. 1993. Свети Симеон Немања као Нови Јоасаф. Лесковачки зборник 33 (1993). 159–166.
Живковић, Милош. 2013. Свети Сисоје над гробом Александра Великог. Једна монашка тема поствизантијске уметности и њени примери у српском сликарству XVII века. Зборник радова Византолошког института L (2013). 913–940.
Јухас-Георгијевска, Љиљана. 2006. Поводом превод Варлаама и Јоасафа. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор књ. 72., св. ¼ (2006). 93–101.
Кашанин, Милан. 1975. Српска књижевност у средњем веку. Београд: Просвета.
Максимовић, Љубомир. 2013. Византијски узори српске државности и свети Сава. Летопис Матице српске 491/6 (2013). 807–814.
Марјановић-Душанић, Смиља. 1997. Владарска идеологија Немањића. Београд: Clio.
Поповић, Даница. 2006. Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији. Београд: САНУ.
Теодосије. 1988. Житија, Стара српска књижевност у 24 књиге. књига 5. Прилагођавање са српскословенског језика Л. Мирковић. Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.
Томин, Светлана. 2012. Владика Максим као Нови Јоасаф. О светосавском1узору1крушедолског1живописа. https://www.academia.edu/3680152/Vladika_Maksim_kao_Novi_Joasaf (5.1.2018).
Томин, Светлана. Половина, Наташа. 2016. Очи срдачне. Личности и идеје српског средњег века. Нови Сад: Академска књига.
Шпадијер, Ирена. 1992. „Житије Марије Египћанке у рановизантијском књижевном контексту”. Књижевна историја XXIV, 87 (1992). 177–192.
Шпадијер, Ирена. 2014. Светогорска баштина. Београд: Чигоја.
Шпадијер, Ирена. 2016. Варлаам и Јоасаф. Свет српске рукописне књиге (XII-XVII век), (Каталог изложбе). Ур. Д. Оташевић, З. Ракић, И. Шпадијер. Београд: Српскa академијa наука и уметности. 272–273. o ***
Buddha-carita. 2005. Buddha-carita, or Life of Buddha, Venerable Aśvaghoṣa. Transl. by E. B. Cowell https://www.ancient-buddhist-texts.net/English-Texts/Buddhacarita/Buddhacarita-Translation.pdf (10.1.2018.)
Linda, Hačion. 1996. Poetika postmodernizma. Novi Sad: Svetovi.
Lunde, Ingunn. 2011. Slavic Hagiography. In: The Ashgate Research Companion to Byzantine Hagiography: Volume I: Periods. ed. by. S. Efthymiadis. Burlington: Ashgate.
Podskalsky, Gerhard. 2000. The Literature des Mittelalters in Bulgarien und Serbien 865–1459. Munich: Beck.
Rubenson, Samuel. 1995. The Letters of St. Antony: Monasticism and the Making of a Saint. Minneapolis: Fortress Press.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.