ТИПСКИ И АТИПИЧНИ СТАРЦИ СРПСКЕ УСМЕНЕ ЕПИКЕ
Povzetek
Основна намера овога рада јесте да покаже у оквиру којих делокруга и на који начин се реализују ликови епских стараца. Грађу на којој је истраживање спроведено чини лајпцишко издање Вукових збирки (СНП II–IV), чему је придружено Државно издање (СНП VI– IX), као и записи Вука и његових сарадника из тзв. рукописног издања (СНПр II–IV). Праћен је начин епске стилизације старог јунака у дијахроној перспективи, уз консултовање Богишићеве (Богишић, 2003) и Пантићеве збирке (Пантић, 2002), као Ерлангенског рукописа (ЕР). За потребе рада функционализоване су компаративно-типолошка и структурално-семиотичка метода. Исходи истраживања показују да се епски старац реализује двојако – од типског до атипичног – или као часна старина, врховни ауторитет и мудрац, односно „стари вук“, или на скали негативне карактеризације – као властољубиви слабић, с непримереним материјалним или сексуалним апетитима. Сложеност и слојевитост епских стараца показују и различити митски, обредни и социјални елементи, који, саображени представи колектива о датој историјској епоси у коју се дати ликови ситуирају, као и поступцима епске стилизације, граде неке од најпрепознатљивијих фигура српске усменопоетске галерије.
Prenosi
Literatura
Божидар Зечевић. Београд: Службени гласник.
Иванов, Вячеслав Всеволодович и Топоров, Владимир Николаевич. 1974.
Исследования в области славянских древностей, лексические и
фразеологические вопросы реконструкции текстов. Москва: Наука.
Клеут, Марија. 1988. Старина Новак – начин карактеризације лика у
српскохрватским усменим песмама. Старина Новак и његово доба. Ур.
Радован Самарџић. Београд: Балканолошки институт – Српска академија
наука и уметности. 95–107.
Милошевић-Ђорђевић, Нада. 2011. Радост препознавања. Нови Сад: Матица
српска.
Перић, Драгољуб. 2008. Териоморфни јунаци словенске епике: Волх
Всеславјевич и Змај Огњени Вук – компаративно-типолошка аналогија.
Београд: Београдска књига.
Петковић, Данијела. 2010. Епски стогодишњаци – поштоване старине и
исмејани старци. Ликови усмене књижевности. Ур. Снежана Самарџија.
Београд: Институт за књижевност и уметност. 65–89.
Петковић, Новица. 2006. Огледи из српске поетике. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Пешикан-Љуштановић, Љиљана. 2002. Змај Деспот Вук – мит, историја,
песма. Нови Сад: Матица српска.
Пешикан-Љуштановић, Љиљана. 2007. Карактеризација епског јунака бојом.
Станаја село запали. Нови Сад: ДОО Дневник – новине и часописи. 144–
155.
Раденковић, Љубинко. 1988. Митски атрибути Старине Новака у епској
поезији Јужних Словена и Румуна. Старина Новак и његово доба: зборник
радова. Уредник Радован Самарџић. Београд: САНУ. 211–249.
Самарџија, Снежана. 2008. Биографије епских јунака. Београд: Друштво за
српски језик и књижевност Србије.
Сувајџић, Бошко. 2005. Јунаци и маске: тумачења српске усмене епике.
Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Сувајџић, Бошко. 2010. Млад јунак у јужнословенској усменој поезији. Ликови
усмене књижевности. Ур. Снежана Самарџија. Београд: Институт за
књижевност и уметност. 29–63.
Фрејденберг, Олга Михајловна. 2011. Поетика сижеа и жанра. Прев. с руског
Радмила Мечанин. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница
Зорана Стојановића.
Frye, Northrop. 1979. Anatomija kritike: četiri eseja. Рrev. s engleskog Giga
Gračan. Zagreb: Naprijed.
Maretić, Tomo. 1966. Naša narodna epika. Napomene i pogovor Vladan Nedić.
Beograd: Nolit.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
