КУЛТУРОЛОШКИ ИНТЕРПРЕТАЦИИ НА МЕТАФОРАТА ВАМПИРИЗАМ НИЗ ДИСКУРСОТ НА СОВРЕМЕНАТА БАЛКАНСКА КНИЖЕВНОСТ
Povzetek
Вампирот како културолошка категорија ја симболизира цикличната преобразба на опстојувањето и на живата и на неживата опкруженост. Разгледувана во различни контексти оваа фигура претрпува континуирани трансформации во своето значење во рамки на светската и локалната културна меморија. Тргнувајќи од митската рамка и завршувајќи во рамките на современиот книжевен дискурс, вампирот градациски ја надградува атрибутивноста. Обидот да се прикаже пробивањето на оваа митската фигура во книжевната меморија е сконцентриран врз дискурсот на три книжевни творби од современата балканска книжевност: „Легионите на свети Адофонис“ од Славко Јаневски, „Како да се упокои вампирот“ од Борислав Пекиќ и „Вампир“ од Борислав Периќ. Притоа хронотопот Балкан се чини најподатен за континуирано прелевање на атрибутите на митот за вампирот помеѓу различните културни сегменти. Опфаќајќи ги современите книжевни и општественосоцијални струења: постколонијализмот, глобализмот, мултикултуралноста итн. значењето на вампирот добива потенцијал да се издигне над тривијалноста.
Prenosi
Literatura
задруга (основана 1892). КОЛО LXII КЊИГА 417: 213. 165-192.
Вражиновски, Танас. Спировска, Лепосава.1988. Вампирите во македонските
верувања и преданија. Скопје. Институт за фолклор „Марко Цепенков“.
„Нова Македонија“: 98.
Георгиев., Вл., Гълъбов, Ив., Заимов, Й., Илчев, Ст.1962. Български
етимологичен речник. Софија: Издателство на българската академия на
науките. Българска академия на науките: Институт за български език:
вампѝр:117.
Дуев, Ратко.2010. Ѕевс и Дионис: раѓање на античките верувања и култови.
Скопје: Силсонс. 254.
Даскалова,Л., Добрева,Д., Коцева,И., Мицева,Е.1985. Сборник за народни
умотворения и народопис, Народна проза од Благоевградски окръг (нови
записи) LVIII, София, 376-381.
Ђорђевиħ, Тихомир.1953. Вампир и друга биħа (у нашем народном веровању и
предању).Београд: САНУ.
Јаневски, Славко.1987. Миракули на грозомората. Легионите на свети
Адофонис. Скопје: Македонска книга. 457.
Малинов, Зоранчо.2001. Посмртните обичаи во брегалничката област.
Скопје: Институт за фолклор „Марко Цепенков“:181.
Спивак, Чакавотри.2003. Постколонијална критика. Скопје: Темплум. 47.
Старделов, Георги.1983. Experimentum macedonicum. Скопје: Македонска
книга: 292.
Ќулавкова, Катица (ур).2007. Поимник на книжевната теорија. Скопје:
МАНУ: 669.
Урошевиќ, Влада.1988. Демони и галаксии. Скопје: Македонска книга.
1991.Митската оска на светот:10.
(http://loza.mk/2012/12/mitskata-oska-na-svetot)
Чајкановић, Веселин.1973. Мит и религија у Срба. Београд: Српска књижевна
задруга. 340.
Черных, П. Я.1999. Историко-этимологический словарь современного
русского языка. 13 560 слов: 3-е издание, стереотипное. Том I. Апантомима. Москва: Издательство „Русский язык“: 135, од. вампир).
Шаровиħ, Марија.2008. Метаморфозе вампира:(компаративна анализа
мотивског комплекса вампира у делима Р. Метисона, Б. Пекиħа, Б.Вијана
и С. Лукјањенка). Београд: Институт за књижевност и уметност: 369.
Culler,Jonathan.1991. O dekonstrukciji: teorija I kritika poslije strukturalizma.
Zagreb: Globus: 276.
Durand,Gilbert.1991. Antropoloske strukture imaginarnog. August Cesarec: Zagreb:
411.
Kramarić, Zlatko.1988. Novi Experimentum Macedonicum. Osijek: Izdavački centar
,,Revija“, Radničko sveučilište ,,Božidar Maslarić“: 246.
Lovmjanjski, Henrik.1996. Religija Slovena. Beograd: Slovograf: 315.
Pekić, Borislav.1984. Kako upokojiti vampira. Beograd: IRO: ,,Partizanska knjiga”
– Ljubljana OOUR izdavačko publicistička delatnost: 407.
Perić, B.2006. Vampir. Zagreb : Naklada Ljevak: 293.
Skok, Petar.1972/73. Etimologijski rječnik Hrvatskoga ili Srpskoga jezika. knj.2-3.
Zagreb. piriti: knj.2: 660-661; vampir: knj.3: 564-565).
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
