ЛАЗАРСКИТЕ ОБРЕДНИ ФОРМИ И ДЕЈСТВИЈА, ИЗРАЗ НА ЖЕНСКАТА ПУБЕРТЕТСКА ИНИЦИЈАЦИЈА НА ПРЕМИН - НИЗ ПРИМЕРИ ОД МАКЕДОНСКИОТ ФОЛКОР
Povzetek
Realizing the aspects of Lazarus as female puberty rites of passage, in which the change of status of the participants can be seen in the entire development pipeline: the phase when young sexually mature girls can enter the group of Lazarus up to the moment when he performed the role of the main Lazarus, completes the cycle of their sexual maturation. From that moment candidates - main lazarius who successfully passed this initiation ritual, acquire the status of girl ready for wedding, by its function marks the transition to another social category - that of adults. The culmination of this transition will be a ritual of marriage, which will be fully completed cycle of female puberty and entering the world of adults. Numerous elements identified in this ritual, which bear traces of ancient pre-Christian initiation rites as part of the Spring agrarian calendar cycle of holidays, attest to the ancient roots of the initiation rites of premiums integral part of Macedonian traditional culture.
Prenosi
Literatura
709-730.
Арнаудов. Михаил. 1969. Очерци по Българския фолъклор. София.
Васић, Оливера. 1998. Улога полова у обредној пракси нашег народа. Вo:
Поструктуралистичка наука о музици, СОКОЈ-МИЦ при ФМУ: Београд.
Величкова, Родна. 2012. Ороводните песни и нивната и нивната територијална
дистрибуција во македонското традиционално обредно пејачко
изразување. Годишен зборник Универзитет Гоце Делчев. Факултет за
музичка уметност, III. 34. Штип. 149-154.
Величковска, Родна. 2008. Музичките дијалекти во македонското
традиционално народнo пеење. Институт за фолклор Марко Цепенков:
Скопје.
Влаховић, Петар. - Ацић, Предраг. 1953. Паун у народној религији,
умотворинама и уметности. Гласник етнографског музеја у Београду.
XIV. Београд. 230-239.
Динеков, Петър. 1980. Български фолклор. т. I. БАН: София. 314 -315.
Dragić, Marko. 2007. Ladarice, kraljice i dodole u hrvatskoj tradicijskoj kulturi i
slavenskom kontekstu (Ladarice, Quens and Dodole in Croatian Traditionary
Culture and Slavic Context. Hercegovina, Godišnjak za kulturno i povijesno
naslijeđe: Mostar. 275-296.
Йорданова. Лазанка. 1966. За обичая лазаруване в България. Известия на
Етнографскиот институт и музей. Кн. 9. София. 107-162.
Кнежевић, Сребрица. 1953-1954. Један редак пример старе сеоске архитектуре
(у селу Дружетићима, под Маљеном). Во: Гласник Етнографског
института Српске академије наука. II-III. Београд. 443-452.
Колева, Татяна. 1973b. Происхождение весенних девичьих обычаев у
некоторых южнословянских народов. Македонски фолклор. 12. Институт
за фолклор: Скопје. 63-66.
Маразов, Иван. 2009. Хубавата Елена. Захарий Стоянов: София.
Михайлова, Ганка. 1996. Паунът и неговото перо. Во: Българска етнология.
XXII. кн.1. БАН: София, 3-38.
Михайлова, Ганка. 1973. Функция обрадовой одежды в вессеных обичаях у
Южних Славян. во: Македонски фолклор. VI/12. Институт за фолклор
Марко Цепенков: Скопје, 67-69.
Младеновски, Симо. 1973. Лазарици во Козјачијата (Кумановско). Македонски
фолклор. 12. Институт за фолклор: Скопје. 233-236.
Обремски, Јозеф. 2003. Порече 1932-1933. Матица Македонска: Скопје
Ристески, Стојан. 1981. Лазарките во с. Буково според запис во „Јужна звезда”
и денеска. Во: Фолклорот и етнологијата на Битола и Битолско. МАНУ
- УКК Илинденски Денови: Битола. 529-537.
Ристовска-Пиличкова. Јасминка. 2012. Македонската традиционална
текстилна орнаментика – класификација, типологија и семантика на
ликовните елементи (докторска дисертација). Институтот за фолклор
„Марко Цепенков“: Скопје.
Стојановиќ-Лафазановска, Лидија. 2001. Homo Inatius. Спектар-Матица
Македонска: Скопје.
Хаџивасиљевић, Јован. 1909. Јужна Стара Србија. Историјска, етнографска
и политичка истраживања. Књ.1. Кумановска област: Београд.
Chevalier, Jean. - Greerbrant, Alain. 1983. Rječnik simbola. Matica Hrvatske:
Zagreb.
Koleva, Т. 1973а. Institut des initiations en Bulgarie. Ethnologia Slavica. t. V.
Bratislava. 163-185.
Vakarelski, Christo. 1970. Jeux et costumes theatrales chez les Bulgares. Ethnologia
Slavica. t.1. Bratislava. 122-142.
Veličkova, Rodna. 2007. The living singing tradition of Sent Lazarus in Macedonia.
In: Research of dance and Music on the Balkans. International symposium:
Brčko. 71-82.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.