ЗА ИМЕНУВАЊАТА НА МРЊАВЧЕВЦИ ВО МАКЕДОНСКАТА И ВО СРПСКАТА ТРАДИЦИЈА И ИСТОРИОГРАФИЈА (СПОРЕДБЕН АСПЕКТ)
Povzetek
We find mostly different forms of naming the Mrnjavchevy’s dynasty and its members throughout the Macedonian and the Serbian tradition and historiography. Accordingly, we analyze the problem concerning the King Volkashin’s name, the King Marko’s title and the name of Mrnjavchevy’s dynasty. Analyzing these forms, many factors should be taken into concideration. An interesting question appears if and how the different experiencing of the historical events could influence the transmission of their names throughout the traditions among the Macedonians and among the Serbians, or how the different emotions have determined both the traditional images and names in the folklore of the two peoples separately as well as their reflection in the historiography.
Prenosi
Literatura
Аџиевски К. Пелагонија во средниот век (од доаѓањето на Словените до паѓањето под турска
власт) / Скопје: 1994.
Банашевић Н. Летопис попа Дукљанина и народна предања. Београд: 1971.
Коробар-Белчева М. Развојот и функцијата на презимето како наследен член на именската
формула / Литературен збор // XL, 1-6. Скопје: 1993. 15-20.
Вражиновски Т. Македонски историски преданија. Скопје: 1992.
Грковић М. Речник личних имена код Срба, Београд: 1977.
Dinić M. Iz Dubrovačkog arhiva, knjiga I / Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda //
III odeljenje, XVII. Beograd: 1957.
Здравев Ѓ. Облеките на кралот Волкашин и на кралот Марко на фреско-живописот од XIV
век/ Кралот Марко во историјата и во традицијата. Прилози од научниот собир одржан по
повод 600-годишнината од смртта на кралот Марко. Прилеп, 23-25 јуни 1995 година
(натаму КМИТ) // Прилеп, 1997. 319-330.
Ивановић М. Натпис младог краља Марка са цркве св. Недеље у Призрену / Зограф, 2.
Београд: 1967.
Пајсије Јањевац Житије цара Уроша / Старе српске биографије // Избор и предговор Д.
Богдановић. Београд: 1968.
Јиречек К. Историја Срба, І. Београд: 1952.
Јиречек К. Српски цар Урош, краљ Вукашин и Дубровчани / Зборник Константина Јиречека,
І. Београд: 1959. 341-385.
Караџић В. С. Пјесме јуначке најстарије, ІІ, 1845, Београд, 1988 - М. Детелић Градови у
хришћанској и муслиманској усменој епици / 1 CD-rom. Балканолошки институт Београд:
САНУ, 2004 (натаму М. Детелић 2004).
Караџић В. С. Пјесме јуначке најстарије и среднијех времена, VІ, Државно издање, Београд,
1899 (М. Детелић 2004).
Маретин Т. Напомене и поговор В. Недић / Наша народна епика. Београд: 1966.
Маројевић Р. Словенски антропоними / Ономатолошки прилози, књ. V. Београд: 1984.
Матковски А. За историското потекло на македонските имиња и Презимиња / Историја // Х,
1. Скопје: 1974. 188-189.
Миладиновци Д. и К. Зборник на народни песни / Под редакција на Х. Поленаковиќ и Т.
Димитровски. Скопје: 1983.
Мирковић Л. Мрњавчевићи / Старинар // III (1924-1925). Београд: 1925. 11-26.
Мисирков К. П./ Собрани дела. II. Печатени истражувања и статии (1898-1909) / Подготовка
Б. Ристовски // Соработник Б. Р. Јосифовска. Скопје: МАНУ, 2007.
Мисирков К. П. Противојадие / Одбрани страници // Приредил Б. Ристовски. Скопје: 1991.
409-410.
Митков М. Семантиката на синтагмите од типот на Марко Крале (КМИТ) // Прилеп: 1997.
379-388.
Михаљчић Р. Крај српског царства / Београд: 1975.
Михаљчић Р. Титуле Краљевића Марка (КМИТ) // Прилеп: 1997. 31-42.
Народне песме у записима XV-XVIII века / Антологија // Избор и предговор М. Пантић.
Београд: 1964.
Орбин М. Краљевство Словена / Чланови редакције Ф. Бариши˚, Р. Самарџи˚, С. ›иркови˚ //
Београд: 1968.
Orbini М. Il Regno degli Slavi, 1601/ Nachdruck besorgt von S. Ćirković und P. Rehder, Mit einem
Vorword von S. Ćirković. München: 1985 [reprint].
Острогорски Г. Серска област после Душанове смрти / Византија и Словени. Београд: 1970.
435-456.
Панов Б. Средновековна Македонија / ІІІ. Скопје: 1983.
Петровић С. О неким проблемима историчности и структуре ликова Косовске епике /
Књижевност и језик // LI/1-2. Београд: 2004.
Пулевски Ѓ. М. Славјанско-маќедонска општа историја / Подготовка Б. Ристовски // Б.
Ристовска-Јосифовска. Скопје: 2003.
Раичъ I. Исторія разныхъ славянскихъ народовъ, наипаче же Болгаръ, Хорватовъ и Сербовъ,
из тмы забвения изятая и во св˙ты Історіческій произведенная Іоанном† Раичем†,
архімандрітом†, во свято-архаггелскомъ монастыр˙, Ковил˙. в† Будином† град˙: 1823, IIV.
Речник на презимињата кај Македонците / ІІ. Скопје: 2001.
Ристовска-Јосифовска Б. Кралевите Волкашин и Марко во „Славјанско-македонската општа
историја“ на Ѓорѓија М. Пулевски / (КМИТ) Прилеп: 1997. 113-120.
Ристовска-Јосифовска Б. Автохтони средновековни династии во Македонија (X-XIV век)/
Balcanoslavica, 30-31. Скопје-Прилеп: 2002. 165-182.
Ristovska-Josifоvska B. The Name of the Dynasty Mrnjavchevi and the Title of the King Marco in
the Historical Sources, Tradition and Historiography / Balkanistic Forum, 1-2-3 // Blagoevgrad:
2002. 194-199.
Ристовска-Јосифовска Б. Ѓорѓија М. Пулевски и Крсте П. Мисирков за владеењето на
Мрњавчевци / Делото на Крсте П. Мисирков // Зборник од Меѓународниот научен собир
по повод стогодишнината од излегувањето на книгата За македонцките работи І. Скопје:
МАНУ, 2005. 347-365
Ристовски Б. Кон проучувањето на Кралот Марко во историјата и во традицијата (КМИТ) //
Прилеп: 1997. 7-21.
Ристовски Б. Крсте Мисирков за историскиот и фолклорниот лик на кралот Марко/ Крсте
Мисирков. Нови истражувања и сознанија // Скопје: 2000. 282-298.
Сарајлија С. М. Пјевања црногорска и херцеговачка. Никшић: 1890 (М. Детелић 2004).
Симитчиев К. Marko Krale vo makedonskata narodna epika. Skopje: 1981.
Skok P. Etimologijski rjecnik hrvatskoga jezika / knjiga druga. Zagreb: 1972.
Срећковић П. С. Историја српскога народа / књига друга. Београд: 1888.
Стаматоски Т. Презимето во системот на именувањето кај Македонците / Македонска
ономастика. Скопје: 1990. 163-178.
Стојановић Љ. Стари српски записи и натписи/ І. Београд: 1902.
Стојановић Љ. Стари српски записи и натписи/ VІ. Ср. Карловци: 1926.
Стојановић Љ. Стари српски родослови и летописи. Ср. Карловци: 1927.
Hrvatske narodne pijesme, I/1, Junacke pjesme, Matica hrvatska, uredili Dr. I. Bozić i Dr. S.
Bosanac, Zagreb: 1890/ М. Детелић, 2004).
Hrvatske narodne pijesme, I/2, Junacke pjesme, Matica hrvatska, uredili Dr. S. Bosanac, Zagreb,
1897 (М. Детелић 2004).
´ирковић С. Поклад Краља Вукашина / Зборник Филозофског факултета, књ. ХIV-1 //
Споменица Фрања Баришића. Београд: 1979. 153-161.
Ђурић И. Поменик светогорског Протата с краја XIV века / Зборник радова Византолошког
института // ХХ. Београд: 1981.
Этимологический словаръ славянских языков / Праславянский лексический фонд // Выпуск
20. Под редакцией академика РАН О. Н. Трубачева. Москва: 1994.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
