ДНЕВНИК ВИТОЛДА ГОМБРОВИЧА. ИЗГНАНСТВО КАО MODUS VIVENDI
Sažetak
У раду се на примеру Дневника Витолда Гомбровича, под утицајем савремених теорија и истраживања, испитује аутобиографско писање, односно колико оно нагиње расправи о аутофикцији, а колико тежи да заобиђе фикционално. Гомбровичев Дневник обухвата период 1953–1966, и подразумева снажно присуство сплета ауторефлексије и аутопоетике, док једнако, реферишући о прошлости и стварним догађајима, аутор испитује границе дневника као књижевног жанра и остварује контакт са фикцијом. Колико припада традицији аутобиографског дискурса опредељујући се за дневнички израз, толико се тематски прикључује такозваној књижевности егзила, с обзиром на то да његов Дневник обухвата специфичан период живота и има јасну интенцију да артикулише искуство странствовања као базично егзистенцијално стање. Циљ рада огледа се у намери да се сагледају и представе основни аспекти другости у Гомбровичевом капиталном делу, уважаваjући опредељење аутора да ово искуство саопшти у формално нелитерарном тексту. За ту сврху отвара се неколико питања: да ли је наратор аутобиографске прозе идентичан аутору, колико у самом тексту, спрам присуства естетске компоненте, има литерарности (узето у значењу руских формалиста) и како је превазиђена наизглед непомирљива бинарна опозиција домаћег и страног.
Downloads
##submission.citations##
Гомбрович, Витолд. (1985а). Дневник I (1953–1956). Београд: Просвета.
Гомбрович, Витолд. (1985б). Дневник II (1957–1961). Београд: Просвета.
Гомбрович, Витолд. (1985в). Дневник III (1961–1966). Београд: Просвета.
Литература/References:
Amícola, José. (2012). “El diario trans-atlántico de Witold Gombrowicz”. Zama /4, 137–146.
De Man, Paul. (1984). “Autobiography As De-Facement”. The Rhetoric of Romanticism. New York: Columbia University Press.
Đerić, Zoran. (2005). „Poslednje stranice Gombrovičevog Dnevnika”. Polja: mesečnik za umetnost i kulturu. God. 50, br. 431, jan-feb, 19–21.
Ђерић, Зоран. (2014). „Како смо преводили Витолда Гомбровича”. Летопис Матице српске. Год. 190, књ. 494, св. 4, окт. 2014, 502–515.
Gibbons, Alison. (2017). “Contemporary Autofiction and Metamodern Affect”. Metamodernism – Historicity, Affect, and Depth After Postmodernism. London, New York: Rowman & Littlefield, 117–130.
Just, Daniel. (2018). “The Autobiographical Provocation: Witold Gombrowicz’s Diary as a Transformative Text”. The Modern Language Review. Vol. 113, No. 3, 610–632.
Kurczaba, Alex. (1980). “Gombrowicz’s Diary, Montaigne’s Essais, and the Literary Diary”. Gombrowicz and Frisch – Aspects of the Literary Diary. Bonn: Bouvier, 24–63.
Prole, Dragan. (2010). Stranost bića. Prolozi fenomenološkoj ontologiji. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Said, Edvard. (2008). „Razmišljanja o izgnanstvu”. Polja: mesečnik za umetnost i kulturu. God. 53, br. 452, jul-avg, 28–37.
Selden, Raman., et al. (2005). A Reader’s Guide to Contemporary Literary Theory. Fifth Edition. Pearson: Longman.
Вујичић, Петар. (1985). „Витолд Гомбрович и његов Дневник”. У: Гомбрович, Витолд. Дневник I (1953–1956). Београд: Просвета, 7–25.
Zlatar Violić, Andrea. (2009). „Autobiografija: teorijski izazovi”. Polja: mesečnik za umetnost i kulturu. God. 54, br. 459, sept–okt, 36–43.
Živković, Dragiša. i dr. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit.
##submission.copyrightStatement##
##submission.license.cc.by-nc-nd4.footer##Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
