VOKATIVNOST U HRVATSKOJ I SRPSKOJ JEZIČNOJ NORMI I UPOTREBI: MORFOLOŠKI PRISTUP
Sažetak
Rad se bavi vokativnošću kao morfološkom kategorijom u hrvatskom i srpskom jezičnom standardu te u jezičnoj upotrebi. U uvodnom se poglavlju raspravlja o temeljnim obilježjima kategorije. Nadalje, pažnja se usmjerava na vokativnost kao morfološku kategoriju u slavenskim jezicima, posebice u hrvatskom i srpskom. U središnjem dijelu rada prikazuju se i analiziraju rezultati ankete kojom se utvrđuje upotreba vokativnih oblika među izvornim govornicima hrvatskog jezika. Na koncu se raspravlja o uzrocima i posljedicama gubljenja vokativnosti kao morfološke kategorije te spornom statusu vokativa kao padeža.
Downloads
##submission.citations##
Belaj, Branimir. Tanacković Faletar, Goran. 2014. Kognitivna gramatika
hrvatskoga jezika. Knjiga prva. Zagreb: Disput.
Brabec, Ivan. Hraste, Mate. Živković, Sreten. 1965. Gramatika hrvatskosrpskoga
jezika. Zagreb: Školska knjiga.
Brozović, Dalibor. Ivić, Pavle. 1988. Jezik, srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski
ili srpski. Zagreb: Leksikografski zavod Miroslav Krleža.
Bühler, Karl. 1938. Theory of Language. The representional function of language.
Amsterdam: John Benjamins Publishing Company.
Cvitković, Ivana. 2016. Vokativnost u srpskom i slovačkom jeziku. Diplomski rad.
Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
Damjanović, Stjepan. 2005. Staroslavenski jezik. Zagreb: Hrvatska sveučilišna
naklada.
Karlić, Virna. Okuka, Miloš. 2015. Der morphologische Sprachwandel und seine
Ursachen im gegenwärtigen Serbischen und Kroatischen. U Dekonstruktion
und Konstruktion zwischen Sprach und Literaturwissenschaft. Festschrift
für Ulrich Schweier zum 60. Graf, Elena; Mendoza, Imke; Sonnenhauser,
Barbara, Hrsg. Geburtstag: Leipzig, Wien. 81-92.
(Klikovac, 2010) Кликовац, Душка. 2010. Граматика српског језика за основну
школу. Београд: Креативни центар.
Kolaković, Zrinka. 2007. Zastupljenost padeža u hrvatskome jeziku u pisanim i
govornim tekstovima. U Lahor br. 4. 242-270.
Maretić, Tomo. 1963. Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. Zagreb:
Matica hrvatska.
Mihaljević, Milan. 2014. Slavenska poredbena gramatika: 2. dio. Zagreb: Školska
knjiga.
Minović, Milivoje. 1987. Sintaksa srpskohrvatskog-hrvatskosrpskog književnog
jezika za više škole. Sarajevo: Svetlost.
(Piper et al., 2005) Пипер, Предраг ет ал. 2005. Синтакса савременог српског
језика: проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ –
Београдска књига – Матица српска.
(Piper et al., 2009) Пипер, Предраг ет ал. 2009. Јужнословенски језици:
Граматичке структуре и функције. Београд: Београдска књига.
(Piper i Klajn, 2013) Пипер, Предраг. Клајн, Иван. 2013. Нормативна
граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Silić, Josip i Pranjković, Ivo. 2007. Gramatika hrvatskoga jezika. Zagreb: Školska
knjiga.
Sonnenhauser, Barbara. Noel, Patricia Aziz Hanna. 2013. Introduction: Vocative!
Adressing between System and Performance. Berlin: Mouton de Gruyter
(Stevanović, 1974) Стевановић, Михајло. 1974. Савремени српскохрватски
језик. Београд: Научна књига.
(Stanojčić i Popović, 1992) Станојчић, Живојин. Поповић, Љубомир. 1992.
Граматика српскога језика. Уџбеник за I., II., III. и IV. разред средње
школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
Težak, Stjepko. Babić, Stjepan. 1994. Gramatika hrvatskoga jezika. Zagreb:
Školska knjiga.
(Topolinjska, 1974) Тополињска, Зузана. 1974. Граматика на именската фраза
во македонскиот културен јазик. Скопје: Македонска академија на
науките и уметностите.
(Vojvodić, 2002) Војводић, Дојчил. 2002. О вокативним императивним
типовима каузације у руском и српском језику. U
Јужнословенски филолог LIX. 153-174.
Wahlström, Max. 2015. The Loss of Case Inflection in Bulgarian and Macedonian.
Helsinki: University of Helsinki.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
