ФЛУИДНОСТ И КРИСТАЛИЗОВАНОСТ СИЖЕЈНИХ МОДЕЛА И ЈУНАКА ЕПСКЕ ПЕСМЕ1
Sažetak
У раду се испитују међусобна прилагодљивост и саображавање јунака и сижеа епских песама, тј. степен њихове компатибилности. Флуидни модели отворени су за велики број епских имена или различите типове јунака, насупрот кристализованим моделима, очврсле структуре, који захтевају тачно одређене типове протагониста или чак прецизна епска имена. Аналогно томе, али сагледано из перспективе јунака, разликују се флуидни и кристализовани јунаци. Први су прилагодљиви бројним сижејним моделима, док други улазе у веома мали број модела, било због неразвијених епских биографија, било због доминантне, типске црте, која им ограничава кретање кроз сижее. Највише модела и јунака налази се на средокраћи између потпуне кристализације и велике флуидности – делимично флуидни (или делимично кристализовани) сижеи, односно, јунаци.
Downloads
##submission.citations##
Београд: СКЗ. 64–74.
Калић, Јованка. 2012. Срби у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбенике.
Костић, Драгутин. 1937. Тумачења друге књиге „Српских народних пјесама“
Вука Ст. Караџића. Београд: Државна штампарија.
Клеут, Марија. 1987. Иван Сењанин у српскохрватским усменим епским
песмама. Нови Сад: Матица српска.
Лома, Александар. 2002. Пракосово. Словенски и индоевропски корени епике.
Београд: Балканолошки институт – Крагујевац: Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитет у Крагујевцу.
Мелетинский, Елеазар. М. 1963. Происхождение героического эпоса. Ранние
формы и архаические памятники. Москва: Восточная литература.
Милошевић-Ђорђевић, Нада. 1980. Теорије о настанку народних приповедака
у нашој науци деветнаестог века. Научни састанак слависта у Вукове дане
IX. 495–500.
Пешикан Љуштановић, Љиљана. 2002. Змај Деспот Вук – мит, историја,
песма. Нови Сад: Матица српска.
Радуловић, Немања. 2005. Типологија преоблачења у усменој епици.
Годишњак катедре за српску књижевност са јужнословенским
књижевностима I. 107–113.
Самарџија, Снежана. 2010. Још једном о Облаку Радосаву. Фолклор, поетика,
књижевна периодика. Београд: Институт за књижевности уметност. 227–
245.
Сувајџић, Бошко. 2005. Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и
књижевност Србије.
Сувајџић, Бошко. 2009. О мартолозима и епској слави. Митолошки зборник 22.
305–322.
Božović, Rade. 1977. Arapi u usmenoj narodnoj pesmi na srpskohrvatskom
jezičkom području. Beograd: Filološki fakultet Beogradskog univerziteta.
Pešić, Radmilа i Nada Milošević-Đorđević. 1984. Narodna književnost. Beograd:
IRO „Vuk Karadžić“.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
