ПЕВЦИ: (АУТОПОЕТИЧКИ) РОМАН БОРИСАВА СТАНКОВИЋА О САМОУКИДАЊУ1
Sažetak
У раду се анализира недовршени роман Певци Борисава Станковића, једног од најзначајнијих српских прозаиста ХХ века. Након кратког осврта на досадашње приступе овоме делу и критичког преиспитивања поступака приређивача романа, пружа се семантичка анализа текста. Као доминантно обележје романа истиче се однос јунака према нормама патријархалне културе, тачније проблематика успостављања маскулиног идентитета. С тим у вези у јунаку се јавља осећање стида и потреба за чином самоукидања. Рад разматра и поетичке сродности с другим остварењима истога писца, посебно са романом Газда Младен и причом „Они“.
Downloads
##submission.citations##
књижевности. Нови Сад: Светови.
Деретић, Јован. 1981. Српски роман 1800–1950. Београд: Нолит.
Златановић, Момчило. 1982. Песма и певање у Певцима Борисава Станковића.
Зборник Матице српске за књижевност и језик“ 30/3. 435–440.
Јовановић, Миљко. 1996. Певци Боре Станковића. Зборник радова
Филозофског факултета у Нишу 4–5. Ниш: Филозофски факултет. 59–63.
Костић, Драгутин. 1928. Редакторова напомена. У: Станковић, Борисав. 1928.
Газда Младен – Певци. Београд: Одбор за издавање дела Борисава
Станковића. 199–204.
Костић, Предраг. 1956. Бора Станковић. Београд: Нолит.
Кршић, Јован. 1928. Борисав Станковић: Дела (Газда Младен, Певци). Преглед
2/60. 373–374.
Пековић, Слободанка. 1987. Српска проза почетком ХХ века: формалностилске и тематске иновације. Београд: Просвета.
Петковић, Новица. 1988. Два српска романа. Београд: Народа књига.
Петковић, Новица. 1994. Језик, мелодија и поетика. Поетика Момчила
Настасијевића. Зборник радова. Београд: Институт за књижевност и
уметност. 11–43.
Петровић, Предраг. 2005. Станковићев роман о страху: Газда Младен. Научни
састанак слависта у Вукове дане 34/2. 245–253.
Пешикан-Љуштановић, Љиљана. 2008. Борисав Станковић – између традиције
и модерности. Борисав Станковић: Изабрана дела. Сремски Карловци:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Првуловић, Борислав. 1986. Борисав Станковић и народно песништво. Врање:
Филозофски факултет у Нишу.
Росић, Татјана. 2005. Фигура оца као фигура одсуства у српском роману
двадесетог века: поетички значај и нове наративне технике. Докторска
дисертација. Београд.
Станковић, Борисав. 1928. Газда Младен – Певци. Београд: Штампарија
„Давидовић“.
Филиповић, Вук. 2008. Свет детињства у делу Боре Станковића. Врање:
Књижевна заједница „Борисав Станковић“.
Чолак, Бојан. 2004. Функција лажи у роману „Нечиста крв“ Борисава
Станковића. Књижевна историја 36/122–123. 215–228.
Чолак, Бојан. 2009. Роман патријархалне културе (Борисав Станковић „Газда
Младен“). Београд: Институт за књижевност и уметност.
Чолак, Бојан. 2013. Модели представљања патријархалног друштва у прози
српске модерне. Докторска дисертација. Београд.
Чомић, Милена. 2011. (Де)структурирање мушког субјективитета у роману
Газда Младен Борисава Станковића. Савремена проучавања језика и
књижевности. Зборник радова. Књига 2. 267–272.
Burdije, Pjer. 2001. Vladavina muškaraca. Podgorica: CID.
Džonson, Robert A. 1994. On: razumevanje psihologije muževnosti. Beograd: B&D
Books.
Miljković, Milan. 2011. „Muškarci sa ženskim osobinama“: o problemu
maskuliniteta na početku dvadesetog veka u Srbiji. Genero 15. 143–160.
Panić, Vladislav. 1981. Psihoanaliza književnog dela Borisava Stankovića.
Doktorska disertacija. Beograd.
Silverman, Kaja. 1992. Male Subjectivity at the Margins. New York & London:
Routledge.
Tomić, Zorica. 2009. Koncept maskuliniteta u Frojdovoj teoriji kulture. Theoria
52/1. 77–86.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
