LJUDI I ŽIVOTINJE: O ANALOGIJAMA I SUPROTNOSTIMA U JUŽNOSLOVENSKOJ USMENOJ LIRICI
Povzetek
U južnoslovenskoj usmenoj lirici odnosi između ljudi i životinja oblikuju se analogijama i kontrastima, pokazujući sličnosti i razlike između njih. Oni se posmatraju kao različiti kada se suočavaju njihovi svetovi, kultura i priroda, divlje i pitomo, dok se među njima uočavaju sličnosti kada se junakinje i junaci prikazuju kao Drugi, tuđi, strani. Veze između životinja i ljudi u usmenoj lirici slojevite su – otkrivaju mitske matrice (motiv zlatokose devojke, jelena i ribe kao trostrukog ulova), obrasce obreda gostoprimstva i svadbe, utopijske fragmente želje za slobodom. Odnosi između ljudi i životinja otkrivaju tako složeni pogled na svet i načine doživljavanja tog sveta i bića u njemu – u trenucima susreta i kriza.
Prenosi
Literatura
Andrić, Nikola. (1929). Hrvatske narodne pjesme VII. Zagreb: Matica hrvatska.
Birke, Lynda i Luciana Parisi. (1999). Animals, Becoming. Animal Others. On Ethics, Ontology, and Animal Life. H. Peter Steeves, ed. Albany: State University of New York Press. 55–74.
Borkfelt, Sune. (2011). Non-human otherness: animals as others and devices for othering. Otherness: A Multilateral Perspective. Susan Yi Sencindiver, Maria Beville, Marie Laurtizen, eds. Frankfurt am Main, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien: Peter Lang. 137–154.
Derrida, Jacques. (2002). The Animal That Therefore I Am (More to Follow). Critical Inquiry 28/2. 369–418.
Garrard, Greg. (2004). Ecocriticism, London, New York: Routledge.
Ingold, Tim. (1994). Preface to the paperback edition. What is an animal? Tim Ingold, ed. London, New York: Routledge, xix–xxiv.
Krnjević, Hatidža. (1986). Lirski istočnici. Iz istorije i poetike lirske narodne poezije. Beograd: Bigz, Priština: Jedinstvo.
Kuhač, Franjo. (1878). Južno-slovjenske narodne popievke I, Zagreb: Knjigotiskara i litografija C. Albrechta.
Kuhač, Franjo. (1879). Južno-slovjenske narodne popievke II, Zagreb: Tiskara i litografija C. Albrechta.
Kuhač, Franjo. (1880). Južno-slovjenske narodne popievke III, Zagreb: Tiskara i litografija C. Albrechta.
Kuhač, Franjo. (1841). Južno-slovjenske narodne popievke V, Zagreb: JAZU.
Prop, Vladimir Jakovljevič. 1990. Historijski korijeni bajke, prev. Vida Flaker. Sarajevo: Svjetlost.
Steeves, H. Peter (1999). They Say Animals Can Smell Fear. Animal Others. On Ethics, Ontology, and Animal Life. H. Peter Steeves, ed. Albany: State University of New York Press. 133–178.
Štrekelj, Karel. (1904–1907). Slovenski narodni pesni III. Ljubljana: Slovenska matica.
Tapper, Richard. (1994). Animality, humanity, morality, society. What is an animal? Tim Ingold, ed. London, New York: Routledge. 47–62.
Tomàs White, Mònica. (2015). Hysterical women and wild animals: parallels in the construction of female and animal alterity. Oxímora revista internacional de ética y política 7/Otoño. 138–159.
Turner, Victor. (2008). The Ritual Process. Structure and Anti-Structure. New Brunswick: Aldine Transaction.
Valdenfels, Bernhard. (2010). Osnovi fenomenologije stranog, prev. Dragan Prole. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Vukmanović, Ana (2021). The Undesired Other: On the Negative Attitude towards the ‘Other’ in South Slavic Oral Lyric in the Context of Love and Weddings. Folklore, vol 132, no 2. 140–164.
Vukmanović, Ana (2022). Fragmenti utopije želje u južnoslovenskoj usmenoj lirici. Etnoantropološki problemi, god. 17, sv. 1. 191‒216.
Ајдачић, Дејан. (1998). Жанрови свадбених песама. Кодови словенских култура 3. 218–238. [Ajdačić, Dejan. (1998). Žanrovi svadbenih pesama. Kodovi slovenskih kultura 3. 218–238.]. (In Serbian).
Арнаудов, Михаил и Христо Вакарелски. (2004). Обредни песни. Българско народно творчество в дванадесет тома, том 5. Тодор Моллов, ред. Варна: LiterNet. [Arnaudov, Mihail i Hristo Vakarelski. (2004). Obredni pesni. Bʺlgarsko narodno tvorčestvo v dvanadeset toma, tom 5. Todor Mollov, red. Varna: LiterNet.]. (In Bulgaian).
Беновска-Събкова, Милена. (2005). Любовни песни. Българска народна поезия и проза в седем тома, том 5. Тодор Моллов, ред. Варна: LiterNet. [Benovska-Sʺbkova, Milena. (2005). Lûbovni pesni. Bʺlgarska narodna poeziâ i proza v sedem toma, tom 5. Todor Mollov, red. Varna: LiterNet.]. (In Bulgaian).
Ван Генеп, Арнолд. (2005). Обреди прелаза, прев. Јелена Лома. Београд: СКЗ. [Van Genep, Arnold. (2005). Obredi prelaza, prev. Jelena Loma. Beograd: SKZ.]. (In Serbian).
Вукмановић, Ана. (2021). Лирски град: космички и људски. О представама града у јужнословенској усменој лирици. Фолклористика, год. 6, бр. 1. 31–66. [Vukmanović, Ana. (2021). Lirski grad: kosmički i ljudski. O predstavama grada u južnoslovenskoj usmenoj lirici. Folkloristika, god. 6, br. 1. 31–66.]. (In Serbian).
Геземан, Герхард. (1925). Ерлангенски рукопис. Сремски Карловци: Српска краљевска академија. Мирјана Детелић, Снежана Самарџија, Лидија Делић, прир. Доступно на: http://www.erl.monumentaserbica.com/spisak.php [Gezeman, Gerhard. (1925). Erlangenski rukopis. Sremski Karlovci: Srpska kraljevska akademija. Mirjana Detelić, Snežana Samardžija, Lidija Delić, prir. Dostupno na: http://www.erl.monumentaserbica.com/spisak.php].
Делић, Лидија. (2021). Метаморфозе човека у животињу. Логика трансформација у усменом фолклору. Зборник матице српске за књижевност и језик 69/1, 51–66. [Delić, Lidija. (2021). Metamorfoze čoveka u životinju. Logika transformacija u usmenom folkloru. Zbornik matice srpske za književnost i jezik 69/1, 51–66.]. (In Serbian).
Детелић, Мирјана. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ, Ауторска издавачка задруга. [Detelić, Mirjana. (1992). Mitski prostor i epika. Beograd: SANU, Autorska izdavačka zadruga.]. (In Serbian).
Иванова, Радост и Тодор Ив. Живков. (2004). Обредни песни. Българска народна поезия и проза в седем тома, том 2. Тодор Моллов, ред. Варна: LiterNet. [Ivanova, Radost i Todor Iv. Živkov. (2004). Obredni pesni. Bʺlgarska narodna poeziâ i proza v sedem toma, tom 2. Todor Mollov, red. Varna: LiterNet.]. (In Serbian).
Јела (1899). Свадбене песме из Пирота. Братство бр. 8. 249–264. [Jela (1899). Svadbene pesme iz Pirota. Bratstvo br. 8. 249–264.]. (In Serbian).
Карановић, Зоја. (2010). Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. [Karanović, Zoja. (2010). Nebeska nevesta. Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije.]. (In Serbian).
Караџић Стефановић, Вук. (1898). Српске народне пјесме V, Београд: Државно издање. [Karadžić Stefanović, Vuk. (1898). Srpske narodne pjesme V, Beograd: Državno izdanje.]. (In Serbian).
Караџић Стефановић, Вук. (1973). Српске народне пјесме из необјављених рукописа I. Живомир Младеновић и Владан Недић, ур. Београд: САНУ. [Karadžić Stefanović, Vuk. (1973). Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa I. Živomir Mladenović i Vladan Nedić, ur. Beograd: SANU.]. (In Serbian).
Караџић Стефановић, Вук. (1975). Српске народне пјесме I. Владан Недић, прир. Београд: Просвета. [Karadžić Stefanović, Vuk. (1975). Srpske narodne pjesme I. Vladan Nedić, prir. Beograd: Prosveta.]. (In Serbian).
Кићине песме. (1924). Београд: Уредништво Киће. [Kićine pesme. (1924). Beograd: Uredništvo Kiće.]. (In Serbian).
Лома, Александар. (2021). Срби и вуци у истраживањима Веселина Чајкановића. Књижевна историја, год. 53, бр. 174. 13–44. [Loma, Aleksandar. (2021). Srbi i vuci u istraživanjima Veselina Čajkanovića. Književna istorija, god. 53, br. 174. 13–44.]. (In Serbian).
Миладинов, Димитър и Константин. (1861). Български народни песми. Загреб: Книгопечатница-та на А. Якича. [Miladinov, Dimitʺr i Konstantin. (1861). Bʺlgarski narodni pesmi. Zagreb: Knigopečatnica-ta na A. Âkiča.]. (In Bulgarian).
Милићевић, Милан Ђ. (1884). Краљевина Србија. Београд: Државна штампарија. [Milićević, Milan Đ. (1884). Kraljevina Srbija. Beograd: Državna štamparija.]
Осинин, Димитър и Иван Бурин. (2006). Любовни песни. Българско народно творчество в дванадесет тома, том 6. Тодор Моллов, ред. Варна: LiterNet. [Osinin, Dimitʺr i Ivan Burin. (2006). Lûbovni pesni. Bʺlgarsko narodno tvorčestvo v dvanadeset toma, tom 6. Todor Mollov, red. Varna: LiterNet.]. (In Bulgarian).
Пантић, Мирослав. (1964). Народне песме у записима XV–XVIII века. Београд: Просвета. [Pantić, Miroslav. (1964). Narodne pesme u zapisima XV–XVIII veka. Beograd: Prosveta.]. (In Serbian).
Поповић, Павао. (1888). Краљице. Српски народни обичај о Тројчину дне. Браство 2. 7–29. [Popović, Pavao. (1888). Kraljice. Srpski narodni običaj o Trojčinu dne. Brastvo 2. 7–29.]. (In Serbian).
Речник САНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Београд: САНУ. [Rečnik SANU: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Beograd: SANU]
Самарџија, Снежана. (2008). Биографије епских јунака. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. [Samardžija, Snežana. (2008). Biografije epskih junaka. Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije.]. (In Serbian).
Самарџија, Снежана. (2013). Служи вино златокоса девојка. Зборник у част Марији Клеут. Светлана Томин, Љиљана Пешикан Љуштановић, Наташа Половина, ур. Нови Сад: Филозофски факултет. 73–94. [Samardžija, Snežana. (2013). Služi vino zlatokosa devojka. Zbornik u čast Mariji Kleut. Svetlana Tomin, Ljiljana Pešikan Ljuštanović, Nataša Polovina, ur. Novi Sad: Filozofski fakultet. 73–94.]. (In Serbian).
Тарнер, Виктор. (1986). Варијације на тему лиминалности, прев. Б. Мишић и В. Костов. Градина, бр. 10. 40–57. [Tarner, Viktor. (1986). Varijacije na temu liminalnosti, prev. B. Mišić i V. Kostov. Gradina, br. 10. 40–57.]. (In Serbian).
Трубарац Матић, Ђорђина. (2015). Јелен који рогом воду мути у галицијско-португалској и српској лирици – паралеле, могућа објашњења и импликације. Савремена српска фолклористика II. Смиљана Ђорђевић Белић и др, ур. Београд: Институт за књижевност и уметност, Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”. 237–253. [Trubarac Matić, Đorđina. (2015). Jelen koji rogom vodu muti u galicijsko-portugalskoj i srpskoj lirici – paralele, moguća objašnjenja i implikacije. Savremena srpska folkloristika II. Smiljana Đorđević Belić i dr, ur. Beograd: Institut za književnost i umetnost, Udruženje folklorista Srbije, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. 237–253.]. (In Serbian).
Ястребов, И. С. (1886). Обычаи и пѣсни турецкихъ Сербовъ. С. Петербург: Типографiа В. С. Балашева. [Yastrebov, I. S. (1886). Obyčai i pѣsni tureckihʺ Serbovʺ. S. Peterburg: Tipografia V. S. Balaševa.]. (In Russian).
Copyright (c) 2022 Ana Vukmanović
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
