РУКОТВОРИНЕ – УМОТВОРИНЕ – КЊИЖЕВНОСТ: ПЛЕТЕНИЈЕ СМИСЛА
Povzetek
У раду се полази од савремене рецепције алманаха Српкиња из аспекта друштвених и књижевних теорија. Успоставља се, у основним цртама, преглед интересовања за поетику и орнаментику женског ручног рада у контексту српске народне културе, фолклорне умјетности и националне историје књижевности. Наглашавају се архетипска исходишта и фолклорни предложак мотива, симболички потенцијал фигура ткаље, везиље и плетиље, а стваралачко начело ткања као писања (и vice versa) посматра се у свјетлу аутопоетичких записа и књижевнотеоријских концепција.
Prenosi
Literatura
Андрић, Иво. 1965. Госпођица. Београд – Загреб – Сарајево – Љубљана: Просвета –
Младост – Свјетлост – Државна заложба Словеније.
Бернаџиковска, Јелица Белић. 1907. Српски народни вез и текстилна
орнаментика, оригинална монографија на основу историјских докумената,
са 14 оригиналних слика. Нови Сад: Матица српска.
Винавер, Станислав. 1972. Чувари света. Београд – НовиСад: Матица српска –
Српска књижевна задруга.
Вујковић, Сарита. 2009. У грађанском огледалу: идентитети жена
босанскохерцеговачке грађанске културе (1878–1941). Бања Лука – Београд:
Музеј савремене умјетности Републике Српске и Културни центар
Београда.
ВУК V – Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књига пета, у којој
су различне женске пјесме. Приредио Љубомир Стојановић. Београд:
Државно издање (1898).
ВУК Iр – Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стефановића
Караџића, књига прва, Различне женске пјесме. Приредили Ж. Младеновић
и В. Недић. Београд: САНУ (1973)
ВУК II – Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме II. Приредио Владан
Недић. Београд: Просвета (1969).
Вукасовић, Вид Вулетић. 1899а. Народни везови у Далмацији. Караџић, Лист за
српски народни живот и предање из 1899.
Вукасовић, Вид Вулетић. 1899б. Народно бојадисање у Лици и Крбави, Босанска
вила 1899/1: 11–12.
Ђорђевић, Тихомир. 1939. Неки обрасци за народне везове. У: Белешке о нашој
народној поезији, Београд.
Вукићевић, Дејан. 2012. Реорганизација фонда старе, ретке и минијатурне књиге
Народне библиотеке Србије у светлу Закона о старој и реткој библиотечкој
грађи. Глас библиотеке 19/2012, 69–78.
Грђић III – Грђић-Бјелокосић, Лука. 1898. Из народа и о народу. Нови Сад.
Дворниковић, Владимир. 1939. Карактерологија Југословена. Београд: Геца Кон
(фототипско издање: Београд: Просвета 2000)
Дојчиновић, Биљана. 2012а. „Живимо ли ми само у садашњости?“ О покушају
стварања женске културне заједнице у раду Јелице Беловић Бернаџиковске.
Књиженство II, бр. 2.
Дојчиновић-Нешић, Биљана. 2012б. О женама и књижевности на почетку века.
Женске студије бр. 11 (2012). Електронско издање.
Ђурић, Војислав. 1958. Антологија народних лирских песама. Нови Сад –
Београд.
Ђуричковић, Дејан. 2013. Српски писци Босне и Херцеговине. Лексикон. Источно
Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
ЕР – Ерлангенски рукопис, зборник старих српскохрватских народних песама
(популарно издање). Приредили Радослав Меденица и Добрило
Аранитовић, Никшић: Унверзитетска ријеч (1987).
Јеврић, Даринка. 2004. Дечанска звона и друге песме. Нови Сад: Завод за културу
Војводине
Јефимија. 2013. Похвала кнезу Лазару. У: Стара српска поезија, записи и
натписи, аренге. Приредио Томислав Јовановић. У: Десет векова српске
књижевности, четврто коло, књ. 5. Нови Сад: Матица српска.
Карановић, Зоја. 1998. Обредна функција сватовског дара и благослова у Вуковој
балади Заручница Лаза Радановића – словенска позадина, Кодови
словенских култура 3, 186–195.
Карановић, Милан. 1926. Женска ношња на Змијању. Гласник Земаљског музеја
XXXVIII: 139–150.
Киш, Данило. 1970. Рани јади/за децу и осетљиве. Београд: Нолит.
Макуљевић, Ненад. 2006. Уметност и национална идеја у ХIХ веку – систем
европске и српске визуелне културе у служби нације. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Мирковић, Петар. 1890. Билај. Гласник земаљског музеја у Сарајеву II.
Мирон, Милица.1927. О народном везу у Босни. У: Политика, божићни додатак
за 1927. годину.
Мирон, Милица.1928. Народно плетиво. Гласник Етнографског музеја 3.
Настасијевић, Момчило. 1971. Песме, приповетке, драме. Избор и предговор
Борислав Михајловић. Нови Сад – Београд: Матица српска – Српска
књижевна задруга. Српска књижевност у 100 књига, књ. 84.
Огњановић, Предраг. 1997. Психолошка теорија уметности. Београд: Институт
за психологију.
Остојић, Тихомир.1913. О радовима Јелице Беловић Бернаџиковске. У: Српкиња:
њен живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност
до данас. Сарајево: Добротворна задруга Српкиња у Иригу.
Палавестра, Влајко.2003. Хисторијска усмена предања из Босне и Херцеговине,
приредио Мирослав Нишкановић. Београд: Српски генеалошки центар.
Павловић, Миодраг. 1996. Србија до краја века (изабране песме). Београд:
Задужбина Десанке Максимовић – Народна библиотека Србије – Српска
књижевна задруга.
Петровић, Петар. Ж. 1960. Мотив људских очију код балканских Словена.
Гласник Етнографског музеја, књ. 22, 23.
Петровић, Растко. 2007. Људи говоре. Београд: Evro-Giunti.
Плас, Питер. 1999. Неколико аспеката симболике вучјих уста у српским
обичајима и веровањима. Кодови словенских култура 4: 184–212.
Ракић, Милан. 1970. Песме. Избор и предговор: Зоран Гавриловић. Нови Сад
– Београд: Матица српска – Српска књижевна задруга. Српска књижевност
у 100 књига, књ. 54.
Савић, Јелена. 2009. Коло српских сестара – одговор елите на женско питање.
Гласник Етнографског музеја 73/2009, 115–132.
Огњановић, Предраг. 1997. Психолошка теорија уметности. Београд: Институт за психологију.
Срејовић, Драгослав и Цермановић, Александрина.1987. Речник грчке и римске
митологије (2. издање). Београд: Српска књижевна задруга.
Суботић, Савка.1904. О нашим народним тканинама и рукотворинама. Летопис
Матице српске, св. IV: 46–71.
Стојаковић, Гордана. 2005. Дискурсне особине приватне преписке о књизи
„Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна
умјетност до данас“ (1909-1924), специјалистички рад. Универзитет у
Новом Саду, Асоцијација центара за интердисциплинарне и
мултидисциплинарне студије и истраживања: Центар за родне студије.
Доступно на: www2.uns.ac.rs/sr/centri/rodne Studije/stojakovic.pdf
Тирген, Петар. 1996. Роман Госпођица Иве Андрића: психологија, симболика,
поређење текста. Свеске задужбине Иве Андрића, 12: 281–305.
Толстој, Никита И. 1995. Очи и вид покојника. У: Језик словенске културе. Ниш:
Просвета.
Тројановић, Сима. 1910. Српска жена у Прагу 1910. године. Београд: Нова
штампарија Давидовић.
Филеки, Ирена. 2008. Народна уметност – потреба за стварањем и доживљавањем.
Гласник Етнографског музеја, књ. 72, 115–127.
Цветковић, Марина. 2006. Допринос Савке Суботић проучавању традиционалне
текстилне радиности. Гласник Етнографског музеја, бр. 70, стр. 271–289.
Цвијић, Јован. 1911. Основе за географију и геологију Македоније и Старе
Србије. Београд.
Asman, Alaida. 2002. Rad na nacionalnom pamćenju. Kratka istorija nemačke ideje
obrazovanja. Prevela s nemačkog Aleksandra Bajazetov Vučen. Beograd:
XX vek.
Belović Bernadžikovska, Jelica. 1898. Građa za tehnološki rječnik ženskog ručnog
rada. Sarajevo.
Belović Bernadžikovska, Jelica. 1905. O renesansi naše veziljačke umjetnosti. Trst.
Belović Bernadžikovska, Jelica. 1906. O razvitku naše narodne tekstilne industrije.
Zagreb.
Belović Bernadžikovska, Jelica. 1911. Mala vezilja. Pula: Tiskarna Laginja i drug.
Belović Bernadžikovska, Jelica. 1933. Jugoslovenski narodni vezovi. Novi Sad.
Buržinjskа, Ana i Mаrkоvski, Mihail Pavel. 2009. Knjižеvnе tеоriје XX vеkа. S
pоljskоg prеvеlа Ivаnа Đоkić. Bеоgrаd: Službеni glаsnik.
Bušić, Katarina. 2009. Salamon Berger i počeci izložbene djelatnosti zagrebačkog
Etnografskog muzeja. U: Etnološka istraživanja 14: 281–300.
Greber, Erika. 2001. Textile Texte: Literaturtheorie und poetologische Metaphorik.
Studien zur Tradition des Wortfeldes und der Kombinatorischen Dichtung.
Köln/Weimar.
Donia, Robert. 2006. Sarajevo: biografija grada. Prevela s engleskog Daniela Valenta.
Sarajevo: Institut za istoriju.
Hobsbom, Erik. 2011. Kako se tradicije izmišljaju. U: Hobsbom, E. I Rejndžer, T. (ur.)
Izmišljanje tradicije, drugo izdanje. Prevele s engleskog Slobodanka Glišić i Mladena Prelić. Beograd: XX vek.
Krnjеvić, Hatidža. 1980. Živi pаlimpsеsti ili о usmеnој pоеziјi. Bеоgrаd: Nоlit.
Mаlоvić, Nikola. 2003. Pеrаški gоblеn. Kоtоr: Uliks.
Miller, Nensy. 1986. The Arachnologies: The Woman, theText, and The Critic. In:
Poetics of Gender, red. N. K. Miller. New York.
Srеćkоvić-Divkоvić, Dubravka. 2003. Vеziljа. Bеоgrаd: Lаgunа.
Plas, Peter. 2003. Stočni diskurs i vukovi na svadbi u narodnoj tradiciji dinarskog
areala. Narodna umjetnost, 40/2: 81–116.
Pоtkоnjаk, Sanja. 2004. Vid Vulеtić Vukаsоvić i spаsitеljskа еtnоlоgiја. U: Stud.
Еthnоl. Crоаt. Vоl. 16, str. 111–140.
Slapšak, Svetlana. 2006. Antički mit, žene i jugoslovenski film??? U: Zeničke sveske
(decembar 2006). www. zesveske.ba/04/06/impresum.htm. pristupljeno
21.11.2015.
Vervaet, Stijn. 2013. Centar i periferija u Austro-Ugarskoj. Dinamika izgradnje
nacionalnih identiteta u Bosni i Hercegovini od 1879. do 1918. godine na
primjeru književnih tekstova. Zagreb – Sarajevo: Synopsis.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.