SLAV CULTURAL MEMORY, NOSTALGIA AND HUMOUR IN THE OEUVRE OF DANILA VASSILIEFF (1897-1958), RUSSIAN ÉMIGRÉ ARTIST IN AUSTRALIA

Сажетак

Данила Васиљев (1897-1958) је руски емигре уметник који је живео и радио у Аустралији, у државама Нови Јужни Велс и Викторија, где је створио највећи део свог опуса.

Овај есеј истражује идеје Данила Васиљева и његов ликовни уметнички идиом. Уметникове идеје потичу из традиција његове руске и словенске културне меморије и у директној су вези са његовим емигре искуством. Уметност Даниле Васиљева у потпуности је формирана тек после његовог трајног досељења у Аустралију где су се његове идеје и идиом оформиле наспрам и у супротности са културним традицијама његовог новог окружења.

Монографија Imaginary homelands, the art of Danila Vassilieff (Bojic 2007) исцрпно је истражила уметников однос према свом руском и словенском културном наслеђу. Овај есеј надовезује се на то истраживање и употпуњује га тиме што разматра однос овог уметника према његовом аустралијском окружењу. Тај однос је одражен у његовим многим ликовним делима и целокупном опусу.

Уметников опус показује да је Васиљев остао емигрант током више од двадесет година живота и рада у Аустралији. Признање за живота није добио, а аустралијски уметници су тек касније разумели његово дело. Два су кључна разлога за велике тешкоће са којима су се уметник и његово дело суочавали у Аустралији. Један је тај што је Васиљев био емигрант, други то што је био уметник у средини која није била довољно отворена ни за емигранте ни за уметнике. То искуство неприпадања његовој новој заједници један је од узрока неких од константих тема и мотива у уметниковом стваралаштву, чије је порекло у руским и словенским традицијама његове домовине. Истовремено, то искуство је обликовало и његов ликовни уметнички идиом. Уметникова усамљеност коју је осећао од првих дана у тој новој средини истовремено је и извор његове јединствености и јединствености његовог опуса.

Трајна особина живота и дела Даниле Васиљева била је хронична траума што је у својој средини остао вечити емигрант. Суштинска особина уметниковог живота и дела у егзилу било је његово дубоко осећање носталгије које је покушавао да ублажи својом енергијом и рафинираним смислом за хумор и иронију.