КРИВИЦА И КАЗНА: ИСЛЕЂИВАЊЕ У ДЕЛУ ФРАНЦА КАФКЕ

Sažetak

Предмет овога рада јесте мотив истраге у приповедачком опусу Франца Кафке, првенствено у његовим романима Процес и Замак, као и у извесним приповеткама. Акценат је стављен на елементе истражног процеса који се у Кафкином делу јављају у специфичном виду и не могу се поистоветити са класичним обрадама теме, какве су, на пример, дате у Орвеловом роману 1984. или у парадигматичном роману Ф. М. Достојевског, Браћа Карамазови. Пажња је посвећена типичним елементима ислеђивања, какви су однос ауторитета и савести, знања и кривице, тајност деловања суда, ритуалност процеса и бирократизам, с нагласком на ономе што чини њихову специфичност у Кафкиној интерпретацији. Овако схваћена, општа места истражног процеса у Кафкином делу неретко су служила и као основа за политичка и теолошка тумачења његовог дела, па се у тексту тим поводом проблематизује и теза о Кафки као политичком писцу. Међу њима, овом приликом истакнути су кривица, монополизација знања, тајност и недокучивост примене закона, деловања суда и значаја процеса, али и бирократски апарат, као основни показатељ свемоћности процеса и свеприсутности кривице. Подвлачи се и утицај историјске инквизиције и њене ритуалности на приказе ислеђивања и кажњавања код Кафке. Одсуство побуне и побуњеничких ликова у његовом опусу је опште место, а концепт предестиниране кривице и идеја узалудности побуне огледа се и на језичком нивоу дела, у дословној употреби метафоре и језику Кафкиног дела уопште.