КРИВИЦА И КАЗНА: ИСЛЕЂИВАЊЕ У ДЕЛУ ФРАНЦА КАФКЕ
Sažetak
Предмет овога рада јесте мотив истраге у приповедачком опусу Франца Кафке, првенствено у његовим романима Процес и Замак, као и у извесним приповеткама. Акценат је стављен на елементе истражног процеса који се у Кафкином делу јављају у специфичном виду и не могу се поистоветити са класичним обрадама теме, какве су, на пример, дате у Орвеловом роману 1984. или у парадигматичном роману Ф. М. Достојевског, Браћа Карамазови. Пажња је посвећена типичним елементима ислеђивања, какви су однос ауторитета и савести, знања и кривице, тајност деловања суда, ритуалност процеса и бирократизам, с нагласком на ономе што чини њихову специфичност у Кафкиној интерпретацији. Овако схваћена, општа места истражног процеса у Кафкином делу неретко су служила и као основа за политичка и теолошка тумачења његовог дела, па се у тексту тим поводом проблематизује и теза о Кафки као политичком писцу. Међу њима, овом приликом истакнути су кривица, монополизација знања, тајност и недокучивост примене закона, деловања суда и значаја процеса, али и бирократски апарат, као основни показатељ свемоћности процеса и свеприсутности кривице. Подвлачи се и утицај историјске инквизиције и њене ритуалности на приказе ислеђивања и кажњавања код Кафке. Одсуство побуне и побуњеничких ликова у његовом опусу је опште место, а концепт предестиниране кривице и идеја узалудности побуне огледа се и на језичком нивоу дела, у дословној употреби метафоре и језику Кафкиног дела уопште.
Downloads
##submission.citations##
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Кот, Јан. 1963. Шекспир наш савременик. Београд: СКЗ.
Ниг, Валтер. 2004. Књига јеретика. Београд: Гутенбергова галаксија.
Пекић, Борислав. 1996. Скинуто са траке. Дневничке забелешке и
размишљања 1954–1983. Београд: Народна књига.
Фуко, Мишел. 1997. Надзирати и кажњавати. Настанак затвора. Сремски
Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Anders, Ginter. 1985. Kafka: pro et contra. Beograd: Rogoz.
Benjamin, Valter. 1974. Eseji. Beograd: Nolit.
Egerić, Miroslav. 1982. Derviš i smrt Meše Selimovića. Beograd: Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva.
From, Erih. 1978. Bekstvo od slobode. Beograd: Nolit.
Milošević, Nikola. 1978. Zidanica na pesku. Beograd: Slovo ljubve.
Mumford, Lewis. 1986. Mit o mašini 1. Tehnika i razvoj čovjeka. Zagreb: GZH.
Petrović, Miodrag. 1981. Roman Meše Selimovića. Niš: Gradina.
Selimović, Meša. 1970. Derviš i smrt. Sarajevo: Svjetlost.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.